Једна од пре: фантом у зеленим фармеркама

оне полицијске играрије са једносмерним огледалом, као да је улица на саслушању

Јер, ако ћемо право, може ли се ово назвати другачије?

Ово је бивша амбуланта на крају Гимназијске. Упркос избледелом и офуцаном стању садашњем, задржала је лепоту, јер је рељеф на фасади, изгледа, цео и на броју, осим над чеоним прозором. Као што спачек буде лепши кад је мало чукнут, или фармерке кад избледе од ношења, по истакнутим ивицама.

Ђаво, међутим, гледа баш на ситнице.

Под један, саобраћајни знаци. Ово је, ваљда, једино место у граду где су им стубови скоро прибијени уз фасаду, па онда избачени над ивичњак – јер је тротоар тако узан. Али је бар обновљен – овде је до пре десетак година био од калдрме, дакле оног крупног и употребом углачаног камења насумичног облика. Асфалт је, за то време, обнављан бар трипут, јер ово је ужи центар и гибњеви су важније од глежњева.

Под два, графита има, зачудо, мало. Да ли зато што је овде јаче осветљење, или што фасади мањка равних површина, ко ће то знати. По целом крају их има доста, ова офуцана лепотица је некако поштеђена. Иначе, десетак метара иза места где сам стајао постоји графит под заштитом, уоквирен и застакљен. Није рађен слободном руком него шаблоном, спомиње Народни фронт, ако се добро сећам. Ако још стоји, могао бих једном и да га приметим, тј шкљоцнем.

Под три, малтер. Иако му је намена да штити фасаду од падавина, сам од њих страда. Види се овде како га све мање има што се ниже гледа. Јер, што је више, то је боље под заштитом стреје. Портура ака бордура ака сокла (зависи кога питате), пак, је у много бољем стању иако је најниже па трпи и оно што на њу падне, и што се одбије од плочника, и што се снега на њу нанесе и ту топи. Или држи дуже јер је од јачег материјала, или је чешће обнављана. Обичај је био да се прави од млевеног камена везиваног кречом, па још ако се углача и редовно премазује лаком, траје вековима.

Зашто је осветљење овакво? Ем јако и добро (1/25с, бленда 3,5, осетљивост 1600 ИСО), ем усмерено наниже па даје јаке сенке а оставља више делове у мраку. Већ сам фоткао са овог ћошка, шест година пре овог, и тада сам морао да користим статив, није било доста светла за овако нешто.

Ту иза леђа ми је некадашњи Житопродуктов дракстор (уважавам једначење по звучности!), потоњи… нема лоше рекламе, дакле нешто што се зове на енглеском и чему је пре неку годину успео да пропадне под, па су гости мало завршили у подруму. Док је био дракстор, још није било ледовки, ал’ је унутра био амбијент прволигашки, зидови у огледалима од нерђајућег челичног лима, штогод извијеног, са таванице су висиле јаркоцрвене цеви од климатизације, осветљење је било уско усмерено на неколико тачака (испред и иза тезге/касе, између столова), отприлике стил Сава центра одврнут на једанаест, и лепо је изгледало и кад се уђе и кад се прође поред. Ови сад, заједно са коцкарницама и још неким сумњивим местима, полепе по стаклима ону бушну фолију и играју се са околином оне полицијске играрије са једносмерним огледалом, као да је улица на саслушању. Видимо ми вас, а ви нас не. Ваљда их срамота што су оне црвене цеви префарбали у сиво… па зато, да се изваде ваљда, осветљавају своју фасаду, и цело ћоше, па донекле и комшије.

Некле су овој старој дами негде изнад прозора.