Skitnice

Neke “male” grupe su, u stvari, velike. To shvatimo tek kada ih malo bolje upoznamo.

Zoću Punkera možete sresti gotovo na svakoj svirci u Kragujevcu. Lako ga je prepoznati: ima frizuru kao Marc Bolan u najboljim danima (sem ako nije u rastafarijanskom fazonu i navije dread lokne), kilažom se ne može pohvaliti, a za razliku od mene, još uvek može da cupka u ritmu muzike za ples. Nadimak koji ga prati nekoliko decenija navodi ljude koji ga ne poznaju na pogrešan zaključak. Iako je spreman da se raspravlja kada je punk ideologija u pitanju i voli da sluša čvršće izvođače, njegova prava priroda je gotovo skrivena. Zahvaljujući njegovom prijatelju iz inostranstva još tokom osamdesetih su počeli da mu pristižu diskovi Pink Floyda i Neila Younga koje smo zajedno slušali sa strahopoštovanjem.

Kakva su to bila entuzijastična vremena. Thinking smile

S vremena na vreme, još uvek bistrimo muzičku scenu i razmenimo interesantne materijale. Kako Zoća Punker pomno prati alternativnu muziku i dobro zna da za mnoge od tih izvođača nemam više vremena, dobro pazi koga će od njih da mi preporuči. Kada mi je uvalio nekoliko diskova grupe New Model Army, samo je rekao:

– Ovo će da ti se dopadne. To je najbolji mali bend za koga ovde niko nije čuo. A, u stvari, oni su veći no što se čini.

Bacio sam se na preslušavanje albuma…

Muzika mi se dopala, mada ne bih znao gde žanrovski da je svrstam. Za 40 godina postojanja, New Model Army su prolazili kroz različite faze i menjali se, a to je sasvim uobičajeno. Jedina konstanta u grupi je frontmen Justin Sullivan, koji je izuzetno nadaren tesktopisac i ima jasne stavove. Dobar deo njegovih pesama bavi se politikom (levičar je po ubeđenju) i problemima radničke klase. Uz obilato korišćene ironije i sarkazma, podseća na, recimo, Manic Street Preachers ili Billyja Bragga kao one koji nikada nisu izneverili ideologiju koju zastupaju. Ostatak čine mahom Sullivanove introspektivne pesme, koje su ispričane na poetičan i inteligentan način, pa ih treba pažljivo slušati i analizirati.

Iako se bave tipično britanskim temama, te pesme, nekim čudom, redovno dospevaju na top-liste alternativnih izvođača. Doduše, upadnu ponekad u donje delove tih top-lista, ali sama ova činjenica govori da se publici dopada ono što rade. Vremenom se oko grupe stvorilo verno sledbeništvo, koje ih prati u celoj Evropi, pa ne moraju da brinu za svoju budućnost.

Imam sam problem čime da vam ilustrujem sve ovo što sam do sada napisao.

Thunder and Consolation (1989)Od petnaest do sada snimljenih albuma, Thunder and Consolation (1989) se smatra njihovim najuspešnijim. U produkciji inovatora Toma Dowda, album je doneo je i promene u zvuku grupe. New Model Army su postali više folky dodavanjem violine u postavu, pa zvučna slika pomalo podseća na nama drage The Waterboys ili Levellers. Melodičnost pesama i bogata zvučna slika hvataju u mrežu slušaoca od prvog trenutka, a posle toga nema spasa – često ćete uhvatiti sebe da zviždućete neku od zaraznih melodija.

Vagabonds” je treći po redu singl sa ovog albuma i jedna od pesama po kojoj se grupa prepoznaje. Žudnja za slobodom u bilo kom vidu nikada ne prestaje.

We follow the taillights out of the city
Moving in a river of red
As the colors fade away from the Dusky sunset
We roll for the darkness ahead

We are old, we are young
We are in this together
Vagabonds and children (are)
Prisoners forever
With pulses a-raging
And eyes full of wonder
Kicking out behind us again

Nighttime City Beat the radio is calling
The lost and lonely in vain
Out here we are running for the Wide open spaces
The road smell after the rain

We are old, we are young
We are in this together
Vagabonds and children (are)
Prisoners forever
With pulses a-raging
And eyes full of wonder
Kicking out behind us again

And watching as a boy alone
At the key side
The ships loading cargo in the night
Their names all calling to faraway places
The years go past, the miles go by
And still this childhood romance
Will not die

We are old, we are young
We are in this together
Vagabonds and children (are)
Prisoners forever
With pulses a-raging
And eyes full of wonder
Kicking out behind us again

We are old, we are young
We are in this together
Vagabonds and children (are)
Prisoners forever
With pulses a-raging
And eyes full of wonder
Kicking out behind us again

Sve ovo što sam ispričao možda vam zvuči bajkovito. No, pogledajte i poslušajte ovaj snimak.

Kada ste poslednji put videli ovako blisku vezu između grupe na sceni i publike? Hot smile

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image