Једна од пре: вечерња шетња 5

не из руке, све глумећи статив, него са клупе

С ове стране моста има један буџак (чуј, један…) који вечито заборављам. Некад је туда ишао нормалан тротоар право на мост, али откако је трг претворен у комбинацију тераса+подрум, на то воде некакве степенице, које почињу испред претпоследњег дућана. А до та два води овај ћор-патрљак плочника. Није да им је нешто помогао.

У даљем локалу се изређало свашта, некаквих туристичких агенција, дрангуљарница и бутика опште праксе. Први дућан кога се ту сећам је био “Елегант”, продавница јефтинијег накита, сатова, дрангулија од бољег порцелана и тзв кристалног стакла…

Чек, стани мало.

Откуд кристално стакло? Да се чаша избруси од некаквог кристала, коштала би више него локомотива. А не, кажу, то је брушено стакло. Па зар стакло није аморфно, дакле скроз супротно од кристала? Нема кристалну решетку, то је само јааако спора течност. Ех, трговци, посерем вам се у језикотворство, још ћете измислити синтетичку гуму, биљни сир и шта све не.

Ближи локал још носи фирму РО “Гвожђар”, чија дирекција још постоји 200м даље у главној улици, мада је питање да ли тамо још има неког. Не дају се изгуглати. Не сећам се шта су продавали овде, имали су још један дућан преко пута, где сам 1972. купио свој први стерео систем, совјетски… Управо сам изгубио 20 минута тражећи фотке тог чуда по мрежи, али све налазим неке старије моделе, од овог само неке делимичне.

Ако је на зеленој фотци од прошлог пута био најужи тротоар у граду, овде је двоспратни, мада се нижи спрат нешто и не види, мрак је доле. Да је доњи спрат ивичњака мало шири, рекло би се да је степеник. Висина тротоара је преко 20цм, што је мало незгодно за пешаке, али је некад било таман згодно да се бицикл наслони педалом.

На том тротоару се, кад сам ово снимио, налазила некаква покретна грађевинска ограда, обнављали су плочник на том тргу-тераси. Јер први пут нису успели да поређају те плоче тако да се не клацкају и не стварају баре на себи. Овог пута су га урадили… хм, мора бити да су темељно, јер је потрајало целу зиму и далеко у пролеће. Видећемо како ће се показати на бољем мразу или јачој киши, зимом су досад имали среће.

Прескочићу овог пута главну улицу, идемо одмах на трг. Ово је аутокрп урађен најзад како треба, дакле не из руке, све глумећи статив, него са клупе, окрећући фоткалицу отприлике око жиже. Грешка паралаксе је невидљива. Нисам гледао извештај аутокрпа, али вероватно је испод 5 пиксела.

Срећа у добро осветљење, па се лепо види да на тргу нема живе душе. Ма нема ничега, осим ових паноа са рекламама за верски туризам. Ајде, дај бар нешто.

И, мало удесно од даљег краја трга, некадашња Кленаијева цвећара, која је у ствари почела као Олдалов фото атеље. Та се кућа намењала садржаја онолико, и сваки пут је успела да задржи спољашњи изглед. Суседна зграда (основна школа, а једно време и средња медицинска, док није добила нову зграду) је тада била на умивању.

На великој фотци се види и јеловник… на три језика. Тј ако рачунамо да је помфрит још увек француски. Тј на француском, измишљен је у Кромпирији Белгији, на шта се Амери ич не обазиру и зову га “француски пржени”.

Идемо даље…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image