Једна од пре: киоск 1

Киоск је чудна врста дућана. Некад су се по киосцима продавале само новине, дуван, разгледнице и таксене марке. Деведесете су у њих натрпале пола асортимана других дућана, јер је свако хтео да направи некакав дућан, па сте ту могли да нађете и за у се и за на се. За пода се би већ ишло теже, како се ко снађе.

Сад се то некако смирило, асортиман клопе се свео на газирана пића, воду и пиво, нема вина нема жестине. Одеће такође више нема, а од клопе су остали сладолед и грицкалице. Но, радно време им се и даље протеже дубоко у ноћ, а има их и који се никад не затварају.

Овај киоск је некако најтањи – хладњаци су постројени, тротоар није много заграђен, нема кутије за сладолед, нема решетке за бициклове (у ствари има, десет метара десно, испред банке). Фирму сам канда исекао, види се само она светлија линија на врху, а можда је ни нема, можда је тај одсјај од уличног светла.

Ово је снимљено у 21:57, и нуто чуда, две муштерије. Јесте да је иза леђа новоградња, па та густина насељености повећава и посету, али нешто има и до навике да трафика ради бар до поноћи, и да увек може да се скокне доле да се купи нешто. Могли смо и ми нешто узети, догађа нам се у те касне сате да се сетимо нечега, кад већ пролазимо.

Овај би снимак, географски, ушао негде у шетњу. Но, тамо већ имам суседни киоск – овај би дошао негде у позадину тог другог снимка. И за разлику од оног шарениша, овај је сморено сив, без обележја, онако џенерик као што је ринглов кад се нађе јужно од Саве.

Из наслова је већ јасно да улећемо у нову серију. Доста смо се одмарали.