Једна од пре: киоск 3, илити ћепенак

да има пред радњом столицу и сточић па да натенане посрче кафу

По мом бројању, постоји неколико врста радника у киоску. Једно су били они у социјализму, који су били ту да омогуће да се суграђани снабдеју ситним потрепштинама, и притом да допринесу свом Оуру и тако некако и свом џепу. Памтили су редовне муштерије, били љубазни бар са њима.

Онда су ту и радници у киосцима у туђем власништву, који брину само за једну ствар: где ће да раде кад истекну два месеца.

Трећа врста су власници. Они немају куд, ту су, ту ће бити и сутра. И гледају да удесе себи, а то некако значи и да угоде муштеријама, не би ли им дошле опет.

Јесу киосци у приватном власништву, али није ни власништво као што је некад било. Чим хоћете нешто да радите са том својином, одмах вам се натоврзу разни прописи, те мора ово те не сме оно. Зато се врло брзо прибегава оном чега се писци… прописци нису досетили. Да, например, те забране важе с ове стране врата а са оне не.

Ко зна како је то почело, и да ли је уопште почело. Можда се само притајило генерацију-две. Воли наш дућанџија да седне испред своје радње, да има пред радњом столицу и сточић па да натенане посрче кафу, издими коју са комшијом из суседног дућана, поприча са муштеријама.

Ту је и други комшија, који је донео шамлицу и две картонске кутије, продаје јаја. Све скупа један мали екосистем, који живи неким својим животом и заболе га живо за оптимизацију залиха, максимизацију профита до треће децимале, планирање креативне индустрије производње психолошки нациљаних реклама, шта ваш избор кафе говори о вама… ма којешта.

Ово је снимљено лане, 28. октобра, кад је јесен упорно одбијала да наврати. Могао сам да га снимим било ког другог дана, кад није баш баш хладно да не може да се седи напољу. Ал’ овог пута је сунце наишло баш под е баш оним углом, дакле три четр сад.

Ово су, иначе, четврти и пети киоск из јучерашњег низа, а види се мало и рекламе за ваздух, који се продаје у трећем. Какав ваздух? Па онај што служи као амбалажа за грицкалице – да нема толико ваздуха у кесама, оне би се слегле, и постигла би се довољна маса да се у оним доњим измрви оно што није ваздух. Уосталом, кад купујете то, јел’ прескачете оне из којих се ваздух издувао? Ето, значи, купујете баш ваздух.

Хтео сам да замутим и то и остале рекламе са снимка, ал’ ако дућанџије не мрзи да поваздан гледају у то, можете и ви малко.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image