Kada bi u panteonu američke moderne muzike bilo imenovano možda tek desetak bogova, autor današnje pesme bi bio jedan od njih, ama bez ikakve dileme. Problem bi pak nastao kada bih morao da izaberem samo jedan razlog zašto tako mislim. Da li je to zato što je čovek bio neposredni učesnik ne manje od tri veličanstvena trenutka u vremenu kada je popularna muzika imala snagu revolucionarnog dejstva? Da li je to zato što je reč o nepatvorenom muzičkom geniju koji, kao malo ko u poslednjih više od pedeset godina, fantastično lako kombinuje elemente svih tradicija koje je istorija, ne baš nežno, saterala u jedno podneblje? Ili prosto zato što njegove pesme, jednom kad ih čujete, zavolite zauvek, a da ni sami ne znate zašto?
Ako ste osetili blagu, ugodnu jezu dok ste ovo slušali, niste jedini.
Svašta se čuje u muzici koju je Robbie Robertson pisao najpre za Ronnieja Hawkinsa, potom za sopstveni bend kojem nije trebalo čak ni neko “pravo” ime da bi postali institucija, napokon u dugoj i plodnoj karijeri autora, izvođača i producenta. Prepoznaćete sve, od muzike domorodaca do soula, od rockabillyja do popa, od ragtime jazza do rhythm’n’bluesa, od irskih uspavanki do country rocka, od roots muzike do najbolje moderne amerikane, što je krovni žanr u kojem je Robertson priznat kao jedan od utemeljitelja. Njegova autorska muzika je takva da uopšte nije potrebno da budete odličan pevač niti virtuozan instrumentalist da biste je interpretirali dobro: dovoljno je da imate dušu u koju ste pustili tu muziku i zvučaće dobro. Malo je onih koji imaju toliku moć u stvaranju muzike.
Pesma “The Weight” je baš jedna od takvih. Niz izrazito filmičnih strofa i zarazni refren se smenjuju u laganoj melodiji koja se najbolje interpretira kao vesela vokalna igrarija. U predvečerje pedesetogoišnjice te pesme i njenog matičnog albuma Music from Big Pink (1968), legendarnog prvog albuma grupe The Band nastalog u podrumu jedne ružičaste kuće u šumarku nadomak gradića Woodstocka, desio se jedan susret koji je pak doveo do ove predivne izvedbe koju danas slušamo, možda najbolje koju ste ikad čuli da je iko otpevao i odsvirao.
Sebastian Robertson, muzički producent i sticajem okolnosti 
sin Robbieja Robertsona, svratio je da proveri šta ima novo u projektu Playing for Change u času kada je upravo bila objavljena verzija pesme “All Along the Watchtower“. Raspamećen fenomenalnim ishodom pesme, predložio je svom prijatelju Marku Johnsonu, osnivaču projekta Playing for Change, da pokušaju isto sa poznatom pesmom od The Band. Naime, palo mu je na pamet da ništa ne bi moglo prevazići takav poklon, koji je inače pokušavao da osmisli za svog oca povodom jubileja važnog albuma i čuvene pesme. Naravno, predlog je sa zadovoljstvom prihvaćen.
Sastaviti ovakvu izvedbu nije nimalo lak posao: u tih nekoliko minuta rezultata ulaže se i po godinu-dve planiranja, produkcije i postprodukcije, paralelno sa još barem nekoliko takvih pesama… Pesma se sklapa kao mashup snimljen širom sveta, a rezultat vidite i čujete sami. I šta drugo da kažem nego da sam ostao bez reči u nameri da izrazim koliko je ovo veličanstveno.
No, moje mišljenje zbilja nije važno. Jedino što je važno je to da ovakvi projekti postoje i da postoji san o svetu u kojem tako sazdana muzika predstavlja idealan soundtrack.
Ne propustite da pogledate kratki dvodelni dokumentarac u kojem učesnici projekta daju poneku reč o tome kako su doživeli učešće u snimanju pesme “The Weight” (prvi deo, drugi deo). A ako biste poželeli da provedete savršen dan uz muziku koja puni dušu, zagnjurite u plejlistu YouTube kanala Music for Change i ne izlazite odande dok ne čujete svih šezdesetak izvedbi poznatih pesama.