Једна од пре: киоск 4

Тих деведесетих као да се сва малопродаја селила у киоске. Многи су их отварали, да им не пропадну отпремнине, да ухвате последњи воз за некакав нормалан живот. А онда је и тај воз прошао.

Како би рекао Крлежа, “било па није”. Из главе бих могао да набројим пешес оваквих споменика деведесетим у само две-три оближње улице. И то не само оваквих затарабљених гвоздених кутија, него и бетонских плоча у авлији, уз улицу, где је кутија била. И обичних породичних кућа где, нуто чуда, једна од предњих соба има врата на улицу, иако се у кућу улази из дворишта.

Има ту разних радњи, још два оваква киоска, има једно мало поплочано предње двориште са огњиштем и оџаком, где је понекад чак и радила кафана. Ваљда једна од оних што раде тек кад се скупи друштво и закаже. Има авлија са стазом од малих врата у огради до посебно озидане собице, где је био фризерски салон. Има преуређена шупа, где је била кафаница, па продавница сточне хране и баштованских потрепштина, па ништа. Има бивша пекара, која чак није ни била лоша – колико се сећам, могли су држати хлеб петнаестак минута дуже у пећници па би био одличан.

У једној од бочних улица су чак биле две радње једна преко пута друге, и враг ће га знати како су опстајале, јер су држале скоро исту робу, из истих камиона. Знам само да нису опстале дуго – за десет година су се затвориле обе.

Специјалитет скоро свих тих радњи по кућама је било алпско скијање. Наиме, био је један санитарни инспектор који је, изгледа, од свих прописа знао само онај о минималној висини просторија, а за прехрамбену радњу то је три метра. Пошто је таваницу јако тешко дићи, укопавало се. Но, нико није луд да просеца пролаз кроз темељ, а темељи су овде 60цм изнад земље, па су с обе стране улаза биле степенице. Две-три, таман да се осећате незгодно, да изводите омању вратоломију док, са цегерима у руци, отварате и затварате врата. Дигао инспектор себи споменике свуд по граду.

Од свега тога данас ради један фризерај, по један аутомеханичар, аутоелектричар, аутолимар и аутошкола (аути…зам опстаје), једна ланчана самоуслуга, и пар кућа где цедуља у прозору или на тараби објављује шта има (крпљење, јаја, замена цибзара…). Има и пар већих фирми, на самој ивици насеља, ал’ то не спада у ово по кућама.

Тих кућних радњи је све мање. Јер таква је данас привреда, штогод да почнете, наћи ће се начина да се то не исплати.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image