Potrebna ti je ljubav

U turbulentnoj istoriji Small Facesa svašta se dešavalo mimo njihove volje. I danas njihovi radovi ne dobijaju zasluženu pažnju iako im se malo šta može zameriti.

Sastavljanje izdanja koja bi trebalo da budu presek nečije karijere nije nimalo lak posao. Mnogo elemenata je potrebno složiti u slagalicu, naročito ako je reč o osobi koja ima poveći opus. Sam izbor materijala je lakši deo posla – odaberu se reprezentativne pesme, obavezno ubace one koje su bile hitovi da bi bile mamac za kupovinu, napravi se neka vremenska linija kako bi mogla da se prati evolucija autora…

Kako obezbediti prava za objavljivanje pojedinih pesama kada su u pitanju različite diskografske kuće, to već spada u nadležnost veštih advokata izdavača. Nijedan od njih neće da se odrekne prilike da još jednom iscedi neku kintu od nečije zaostavštine.

Mešetarenje nikada ne prestaje.

Album Steve Marriott – Tin Soldier: The Anthology (2006) pruža izvanredan uvid u karijeru jednog od važnih britanskih rokera koji je danas pomalo zaboravljen. Kako je kompilacija koja se proteže na 3 diska koncipirana da prati njegovu karijeru hronološki, ujedno mi je bila poziv da po ko zna koji put zagnjurim u pesme koje nisam slušao decenijama.

I sada ne mogu da ih se otarasim… A i zašto bih?

Steve Marriott - Tin Soldier: The Anthology (kompilacija, 2006)Steve Mariott je sredinom šezdesetih radio u prodavnici ploča u kojoj je slučajno upoznao basistu Ronnie Lanea. Između njih se brzo razvilo veliko prijateljstvo, jer su delili naklonost za istu vrstu muzike. Ubrzo su oformili zajedničku grupu. Small Faces su se razlikovali od ostalih velikana iz tog vremena koji će postaviti temelje britanske popularne muzike (The Beatles, The Rolling Stones, The Who, The Kinks), jer nisu inspiraciju tražili u bluzu – više su voleli soul koji su začinili elementima u to vreme aktuelnog mod pokreta i beat muzike.

Početak je obećavao. Prvi singl im je postao hit, menadžer im je postao iskusni Don Arden koji im je isposlovao ugovor sa diskografskom kućom Decca, tokom 1965. godine izdali su 5 singlica i krenuli sa dobro posećenim svirkama… Da bi brzo shvatili da su u očima biznisa samo potrošna roba. Često su svirali i po tri koncerta dnevno i zbog putovanja nisu imali vremena ni za šta drugo, a kamoli za pisanje novih pesama i snimanje albuma. No uprkos svemu, uspeli su da realizuju album naredne godine.

Small Faces (1966) je bio album pun kompromisa, jer su morali da ga snimaju brzo (Decca je neuporedivo više vremena u studiju davala svojim miljenicima The Rolling Stones), muzički moguli su tražili od grupe da izbacuje komercijalne singlove, a u ovim mladićima, koji su brzo sazreli, nagomilavalo se nezadovoljstvo. Autorski dvojac Mariott/Lane je imao malo prilika da pokaže sve svoje sposobnosti. Uprkos tome, ovaj album, kao i naredna tri albuma koja su objavili do kraja šezdesetih, za mene su naprosto fenomenalni.

Kako su uspeli da proguraju da im današnja pesma bude objavljena kao singl, ne bih znao da objasnim. Tek, “You Need Loving” je postala standardni deo njihovog koncernog repertoara na koju je publika odlično reagovala.

Na nekoliko koncerata Small Facesa zatekli su se i mlađani Jimmy Page i Robert Plant. Rezultat njihove opčinjenosti nastupima Small Facesa naći će se na drugom albumu grupe Led Zeppelin, a “Whole Lotta Love” postaće jedna od njihovih najprepoznatljivijih pesama. Ako ćemo pošteno da sudimo, i Small Faces su “You Need Loving” pozajmili od legendarnog bluesmana Willieja Dixona. Malo su je prilagodili Marriottovim pevačkim mogućnostima, promenili u nekim delovima tekst i uredno se potpisali kao autori. Nisu tuženi za plagijat jer Dixon nije imao pojma ni da postoje. A Jimmy Page je pesmu samo doradio smislivši ubitačan i pamtljiv rif.

Ono što bi se moglo podvesti pod eventualno plagiranje je Plantovo pevanje i fraziranje u “Whole Lotta Love” koje vrlo slično Marriottovom. Njegov komentar na to je bio: “Go on, my son!“.

Steve Marriott će 1969. godine napustiti sopstvenu grupu i sa Peterom Framptonom osnovati novu – Humble Pie. Paralelna solo karijera će mu ići traljavo. Tragično će okončati život 1991. godine u sopstvenom domu, u požaru koji je, verovatno, nepažnjom sam izazvao. Ostaće upamćen kao fenomenalan, strastven pevač i gitarista čiji je stil sviranja bio vrlo agresivan.

Small Faces su bili prvoligaška grupa. Vreme je da potražite njihove albume iz šezdesetih, ako već niste, i da se u tu tvrdnju uverite sopstvenim ušima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image