Мука с речима: цртица

Беше давно једна радња, на крају главне улице, радња са фирмом “кројач – кројачица”. Што је било сасвим јасно, двоје их је и радња је заједничка. Цртица јасно ставља до знања.

Била је у Новом Саду радња са две делатности, па је писало “фотокопирање и израда кључева”, или је можда уместо слова и био прелаз у нови ред. Наравно, мој тадашњи станодавац ми је само позајмио кључеве од улаза и стана, да их фотокопирам о свом трошку.

Међутим… постоји негде у правопису правило о писању скраћеница у падежима, које се изгледа мењало више пута, што наравно нико није запамтио како треба. И онда имамо свашта.

Старији самураји знају тачно на кога сам помислио кад сам ово видео, на нашег другара Д. Р. из претходних живота. Нисмо имали довољно пасуља да га опасуљимо, он је свашта писао са том цртицом.

Пошто је правило остало мутно и слабо запамћено, држим се тога да цртицу у сред речи пишем кад је та реч комбинација која се још није стопила, као што би се писала полу-осовина док није постала полуосовина. У ствари, постоје обе: полуосовина држи један точак, а полу-осовина је напола осовина а напола нешто друго.

Други случај је кад је нешто комбинација два имена. Например, постоји Клуж-Напока у Румунији, што су два града заједно, или један град са комбинованим именом, које се никад није стопило, за разлику од Будима и Пеште, који постоје као одвојени (Дунавом) градови, а заједно се зову Будимпешта. Или гђа Јовановић-Јанковић, јер је на венчању изабрала да се тако пише.

Трећи случај су те скраћенице. Ту имамо правило да баш и немамо правило, јер неке скраћенице пишемо како се пишу кад су у номинативу (ЦИА), а у падежима и изведеницама како се изговарају (Ције, Цијин). Неке овако, неке онако. Те ту негде постоји и дозвола да се у падежима пишу са цртицом – нпр може возило МУП-а, може возило Мупа, а може и МУПа. Лично се држим овог трећег.

Проблем почиње кад се ту умеша енгрпски, и почне да се убацује цртица на све што је ем кратко ем страна реч. Осећају људи да није згодно да се у сред речи ставља гранични прелаз, бодљикава жица и царина, и то скривено, па да читалац мора да нагађа докле се чита по страњски а одакле по нашки. Боље да се то види, као на фотци.

Фотка је, дакако, чист непатворен енгрпски – пошто је то радња са потрепштинама за кућне мезимце (ћерка поставља акваријум, па ето мене на њиховом паркингу), очекујем да је то “Pet” на енглеском. Али, зашто је Гама онда на српском? У енглеском се то пише са два м. Зато што је све то на енгрпском.

Но, има и луђе. Видео сам, двапут, да неко спомиње нешто што је набавио у Лидл-у. Ниједном није умео да објасни од чега је то скраћеница. Колико ја знам, и није, то је немачко презиме. Е, мој Петровић-у Петар-е, назад у школу. Основну.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image