На наше седељке скоро увек понесем фоткалицу, јер могу. Увежбало се и оно са фоткањем под утицајем, испада све боље и боље, скоро да понекад изгледамо и млађи него пре. И то не само тада, него и после, кад видимо шта је од фотака испало.
Ал’ мање више увек исто. До тамо шетња, увек истим путем, у повратку такси. Током вожње углавном испадне стресно (види горе), ал’ зато на семафору уме да се потрефи.
Откако нас је задесила ова корона, људи се довијају на разне начине да се раздвоје физички. Срећа у пластику, па те преграде, и шлемови и шта све не, и нису тако ружни и незграпни. Питам се понекад на шта ли је личила пластична хирургија у прошлим вековима…
Таксистичко удружење чији сам број утувио се снашло са овим пластичним преградама. Лењирашка логика је ту замислила једну равну плочу, која би се разапела од довратка до довратка. И виђао сам понеку да је равна.
Замишљено је тако, испало је овако. Линија између довратака пролази помало кроз наслоне предњих седишта, или не, ако се та седишта помере довољно напред. То успева ако је таксиста ситнији, али чешће није. И пластика мора да се искриви.
После сам приметио да довратке ни не дотиче, ово је привезано за носаче наслона за главу, види се на слици где је најкривље.
Али, још је нова и прилично чиста, и одсијава… дакле шкљоц. Црвена скаламерија у одсјају с леве стране је бочна израслина на некадашњој само(ј)услузи, ту је некакав брзождер. Пардон, брзоздер, продају некакве весалице (од весала вероватно) и цевапцице (од цепаница?), нисам се усудио да пробам. Једно од два-три места где сам само погледао јеловник и налево круг.
Боје ноћи скоро да оману. Хамбурџгерница (како се неко једном фино изразио) скроз у белим ледовкама; у даљини нешто класичног живиног светла из бочне улице, на раскрсници оно жуто, и таксиста црвен од семафора и инструмент табле. Нема љубичастог, нема зеленог. Има на неким другим фоткама из истих десет минута, на овој нема.
И тако сам најзад постигао, из двадесетак вожњи, да сам шкљоцнуо у таксију и да је испало бар занимљиво. Штета, на шта сад да се бацим? (на ђубриште, виче неко с галерије)