Једна од пре: технички промашај

Дакле, џаба техника и искуство, кад резултат буде нешто десето, а не оно што сам замислио. Укратко, прво фотка па онда објашњење.

Шта сад. фотка на којој је пола оштро, пола неоштро? Да, али то је отприлике и једино што је успело. Све остало је такође успело, ама не ваља.

Ноћ. Госпоја излази да донесе заборављену лутку из кола. Унуке чекају. Чекам и ја, нанишанио канона преко ходника на улазна врата, да ухватим тренутак кад буде улазила, обасјана светлом изнад улазних врата. Јако је то, ледовка од двадесетак вати, што му дође неких 180 у старим жаруљама. Биће добро осветљена одозго, позадина ће да буде тамнија, биће благо размазана, дакле динамика. Предсобље ће да буде дискретно (замало да напишем дискетно, ех те старе технологије се сваки час повампире у говору) полуосветљено светлом из купатила. Да ми се не би мрдало то све, наслоним канона на довратак и чекам.

Међутим, појави се унука, чаврља нешто, и госпоја укапира да је близу вратима. Да је не би ударила, отвори врата полако и помало, и уђе тако, не отворивиши их баш јако. Дакле ништа од јарко осветљене силуете спрам тамне позадине. Ништа ни од ноћног штимунга. Позадина, у ствари, баш осветљена, баца тај рефлектор, и једино се по сенци лозе на шмрљавом комшијином зиду познаје да није дан. Тамо сунце допире само преподне, и то слева, тај зид гледа на североисток.

Јесте, имам динамику, креће се она, мрда се унука, врата се крећу, ама није ово ни близу оне фотке коју сам замислио. Ал’ ето штрафте на њеној мајици су занимљиво испале, степениште је оштро и осветљено из купатила. Ништа друго није како сам га замислио.

Има тако лоших дана и код фото ветерана.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image