Ponovo na čaju sa Yusufom

Ako ste do sada voleli jedan od najboljih albuma sa početka sedamdesetih, volećete i njegovu reinkarnaciju koja je modernizovana primereno vremenu.

Početkom sedamdesetih moja glad za muzikom, koja je još uvek bila u nekoj vrsti poluilegale, prilično je porasla. Došlo je vreme da se pređe sa singlica, koje su kako-tako redovno objavljivane u SFRJ, na velike ploče. Nevolja je bila u tome što albumi nisu bili u prodaji, licencirano je bilo tek par njih, pa je jedini način da se nabave bila veza sa nekim kome rođaci rade u inostranstvu. A i kada je ta veza uspešno uspostavljena, strepelo se šta će sa spiska dospeti do tebe. Gasterbajteri su obično samo leti dolazili na odmor, a dešavalo se i da zaborave da ponesu ploče sa sobom.

Imali su mnogo važnijih stvari na umu pri pakovanju za put koji ih je čekao.

Album Tea for the Tillerman (1970) je bio jedan od prvih kojih sam se dočepao. Praktično sam ga oteo od prijatelja, jer me je osvojio na prvo slušanje. Sećam se da sam ga stalno puštao na velikim odmorima u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, a zgodne cice su odmah počele da dolaze i da se raspituju ko to na razglasu peva. GirlBoy Nije loše za klinca kome su tada tek počeli da rastu brčići. Rolling on the floor laughing

Epilog svega toga je bio interesantan – nekoliko meseci, kasnije gradom su kolala još tri-četiri primerka ovog albuma među mojim prijateljima. I svi mi smo pokušavali da saznamo nešto više o njegovom autoru koji se rodio kao Steven Georgiou, postao poznat kao Cat Stevens, a danas se zove Yusuf Islam.

U drugoj polovini šezdesetih, Cat Stevens je bio samo jedan od mnogobrojnih talentovanih pevača koji su se motali po veselom Londonu. Krasio ga je divan, baršunast glas i poprilično loš repertoar koji je više naginjao revijalnoj muzici. Ipak, uspeo je da ubode nekoliko osrednjih hitova. Najveći uspeh bila mu je pesma koju je prodao za 30 funti – “The First Cut Is the Deepest” je bila veliki hit za englesku pevačicu P.P. Arnold.

U tom trenutku, kada se činilo da mu je napokon krenulo, Stevens se razboleo od tuberkuloze. Proveo je godinu dana izolovan u sanatorijumu. Život mu je visio o koncu i imao je dosta vremena za razmišljanje. Potpuno je promenio perspektivu gledanja na svet oko sebe, a po izlasku sa lečenja bio je bogatiji za četrdesetak pesma koje je napisao tokom hospitalizacije.

Za one koji su poznavali dotadašnji rad Cata Stevensa, album Mona Bona Jakon (1970) je predstavljao potpuno iznenađenje. Muzika je bila jednostavna i akustična, a tekstovi iskreni. Odavali su čoveka koji je prošao kroz težak životni period, koji ne želi da bude muzička zvezda i vapi za spasenjem i prosvetljenjem.

Bio je to lagani uvod u ono što će doći malo kasnije.

Kako je potrošio samo delić pesama nastalih u toku lečenja, na novi album Tea for the Tillerman (1970) čekalo se kratko. Objavljen je iste godine i sadrži komade koji su, praktično, obeležili njegovu čitavu karijeru.

Album se otvara pesmom “Where do the Children Play“. Počinje sa finim, akustičnim uvodom koji se lenjo razvija sve do trenutka kada se Stevens upita “gde će deca da se igraju” i slušalac u istom trenutku shvati da je u pitanju protestna pesma. Užurban život, tehnologija, ekologija… To sve što nam se danas dešava, Stevens je video još davno!

Za dvadesetogodišnjaka, ljubavne teme su neizbežne. “Wild World” je epska pesma, verovatno najpoznatija iz Stevensovog repertoara. Govori o prekidu veze iz malo neobičnog ugla: umesto da narator kaže “slomila si mi srce, pa ću ti se, na neki način, napiti krvi i osvetiti”, on prostodušno prašta devojci i želi joj sve najbolje. Znam li još neki sličan primer? Teško da mogu da se setim…

Sad Lisa” je totalni patos – jedna od onih pesama o plakanju na ramenu koja svakoga od nas u trenutku natera da se priseti svih sopstvenih propalih ljubavi. I da nas trenutno baci u bedak. Ne volim je preterano zbog teškog raspoloženja, mada je muzički savršena.

Najambiciozniji od svih snimaka ostavljen je za kraj albuma. “Father & Son” je klasična priča o jazu između generacija koja se odvija u formi dijaloga, sa odličnim tekstom koji vredi kompletno citirati:

It’s not time to make a change
Just relax, take it easy
You’re still young, that’s your fault
There’s so much you have to know
Find a girl, settle down
If you want you can marry
Look at me, I am old, but I’m happy

I was once like you are now
And I know that it’s not easy
To be calm when you’ve found
Something going on
But take your time, think a lot
Think of everything you’ve got
For you will still be here tomorrow
But your dreams may not

How can I try to explain?
When I do he turns away again
It’s always been the same, same old story
From the moment I could talk
I was ordered to listen
Now there’s a way
And I know that I have to go away
I know I have to go

It’s not time to make a change
Just sit down, take it slowly
You’re still young, that’s your fault
There’s so much you have to go through
Find a girl, settle down
If you want you can marry
Look at me, I am old, but I’m happy

All the times that I’ve cried
Keeping all the things I knew inside
It’s hard, but it’s harder to ignore it
If they were right I’d agree
But it’s them they know, not me
Now there’s a way
And I know that I have to go away
I know I have to go

Muzički besprekorna i aranžmanski složena, učinila je da Stevensa počnu da uvažavaju i zahtevniji slušaoci. Rezultat je bio očekivan: album je prodat u višemilionskom tiražu, ustoličio Cata Stevensa kao respektabilnu zvezdu i, neočekivano, postao klasik. I da ne zaboravim: ostao je jedan od mojih omiljenih.

Posle sedam godina i sedam uspešnih albuma, Cat Stevens se preobratio u Islam, postao Yusuf Islam i odjednom nestao sa muzičke scene. Dve decenije ga nigde nije bilo. A onda se vratio i počeo ponovo da snima i nastupa.

Tea for the Tillerman² (2020)Povodom 50 godina od objavljivanja svog najboljeg albuma, odlučio se da ga snimi ponovo. Produkcijom se ponovo pozabavio Paul Samwell-Smith, od starih saradnika je svirao i gitarista Alun Davies, a tu su i još neka poznata imena (Martin Allcock, Jim Cregan, Peter Vettese…). Posao je odlično obavljen: album zvuči savremeno i drugačije jer je polovina pesama poprilično različito aranžirana u odnosu na original. Onima koji, poput mene, poznaju svaki ton matične verzije albuma, možda neće sve da legne na prvo slušanje, ali… To su sve one iste pesme koje decenijama znamo napamet, pa posle nekoliko slušanja sve polako dođe na svoje mesto.

Tea for the Tillerman, pa bio i na kvadrat, i dalje je savršen zbog pesama koje se na njemu nalaze. Takvi se odavno više ne snimaju. I don't know smile

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image