Једна од пре: бајаги чорба (2)

У ствари би био проблем да није прогорело

Пробили смо се нешто ближе бини, без већих проблема, није то она густина, простор је повелик. Како рекох прошли пут, светла има на изволте, па уз релативно сигурну руку (тј нико ме није гурао) може да се пристојно призумира. ИСО 1600, 5,2 и 1/70, мало ли је. Тешко бих добио овакве елементе на некој свирци пре 20 година.

Бајага и Жика су солидно одрадили свирку, мада се види да је и то мало преко народног органа, бар су знали где је бина. Бајага зато није баш знао у којем је граду, спомињао је некакав бир фест – е, деране, не брукај се, то је било прошле недеље у твојој месној заједници, ово су Дани пива, ово је Зрењанин, седи, један.

Жика бар није причао у микрофон, а и теже би се прешао, чујем да живи у Перлезу, ближе овамо него тамо. Басиста и бубњар се нешто нису истицали, али зато…

…сви заједно да полажу некакав испит па ко најбоље прође, да чисти ципеле оргуљашу. Дечко је у ствари носио целу свирку, што су осетиле и светлосне тобџије и гађале максимални бљесак кад он изведе нешто.

Ово, зачудо, нигде није #ffffff, #fafafa је по целом екрану, дакле није баш скроз прогорело, или ми је то само Сирови тако испоручио, мало подрезано. Ако је некад било недоумице око тога да ли некад треба пустити да неки делови прогоре, нема више: овде је бар четвртина површи прогорела, јер тако треба. Што треба? Мени треба, ја сам тако видео и хоћу тако да буде на фотци. Такав је призор, такво је светло. У ствари би био проблем да није прогорело, то онда не би био веродостојан снимак, пре би спадало у “јебига аутоматика га срезала” и слична вађења.

Добар део ове свирке смо слушали издалека, бољи је звук из бочних улица, прегласно је. Циркус се, иначе, простире и тамо, па као да смо и даље присутни. У ствари, нисам одолео, морао сам да пробам докле баца (тада још) нови блиц. Стари пацијент није далеко, све је то у центру…

Па није ни доста лоше добацио, а сад ме копка да ли је и на оном снимку од пре пешес година исто овако тробојан олук… тј у три тона, од три различита материјала. Кад ли је то поправљано, и чему, ово је она кућа без крова.

Вратили смо се на трг таман за сентиш финале. Бајага можда не зна тачно где је, али зна шта треба, дакле зажмури…

распонтаниши се добро, а публика ће да пали свеће шибице упаљаче… ма, шта већ имају.

И онда десетак минута шетње по тргу, свраћање до једног од киоска са пивом (срећом, зајечарац, мада бледуњав, ал’ није ни то баш тако лоше). Јер тако чине све… и то више пута.

Све ће то да се почисти до јутра, и то смо платили.

(велике: прва, друга, трећа, четврта, пета, шеста)