Protraćen život

Šta god pokušavali, nekim ozbiljnim muzičarima se nije dalo da dostignu vrhove koje su zasluživali. Zašto je to tako, možemo da raspravljamo do sudnjeg dana. No, perspektiva nam dozvoljava da lakše ocenimo vrednost te muzike.

O turbulentnoj karijeri grupe Spooky Tooth smo pisali u više navrata. Uprkos nesumnjivom potencijalu i sviračkim/autorskim sposobnostima muzičara koji su prolazili kroz nju oni nikada nisu postigli neku veću popularnost u Britaniji. I tu nisu nikakav izuzetak – slično je bilo i sa grupom Mott The Hoople sve dok im u pomoć nije pritekao prijatelj i obožavalac u liku Davida Bowiea ili sa The Pretty Things, koje danas skoro niko i ne pominje iako su još uvek aktivni i blizu da proslave šezdeset godina postojanja.

Razlozi za taj izostanak slave su prilično nedokučivi.

Iz današnje perspektive posmatranja istorije grupe Spooky Tooth, jedno sigurno znamo: nezainteresovanost domaće publike je za posledicu imala česte izmene postave. Posle izdavanja prva dva albuma, više se nije znalo ko će svirati na svakom sledećem. Uz to, stalno je bila prisutna tenzija između dvojice ključnih ljudi. Mike Harrison i Gary Wright su bili glavni kompozitori, svirali klavijature i delili vokale jer su imali slične glasove, a ko će biti glavni vokal u kojoj pesmi – nemam nikakvu ideju kako su rešavali. Ili je to stalno bila neka vrsta međusobnog ratovanja? Harrison, očigledno kratkog fitilja, u više navrata je napuštao grupu i vraćao se u nju.

Sujete su gadna stvar.

Krajem 1970, grupa je rasturena. Delovalo je da je to za sva vremena, ali su se u januaru 1973. ponovo okupili da bi smimili album You Broke My Heart So I Busted Your Jaw. Umesto starog gitariste Luthera Grosvenora, koji je otišao da svira u Mott The Hoople i promenio ime u Ariel Bander, došao je Mick Jones koji će, samo neku godinu kasnije, povesti grupu Foreigner na put slave, i sam postajući velika zvezda u celom svetu. Iako je ovaj album loše ocenjen od strane kritike, danas zvuči mnogo bolje i svežije nego u vreme svog objavljivanja. Razlog neuspeha je verovatno taj što su publika i kritika očekivali jedno, a dobili nešto sasvim drugo.

You Broke My Heart So I Busted Your Jaw (1973)
Spooky Tooth – You Broke My Heart So I Busted Your Jaw (1973). Povratnički album je mogao da otvori velika vrata prave slave; muzikom je to zasluživao. Nešto drugo nije kliknulo i ta priča se nije završila sjajno.

Autor većine pesama na albumu je Gary Wright. On je na vreme shvatio da se moda menja, prežvakavanje belačkog bluza više ne prolazi, a u rok krljačini ima i boljih i čvršćih, pa je posegao za onim poznatim rafinmanom, koji je i razlikovao Spooky Tooth od ostalih grupa. Wright je napisao dobre pesme koje su dobro aranžirane na međuigri njegovih klavijatura i Jonesove ekonomične gitare. Veliku pažnju je posvetio tekstovima koji su u ovakvoj vrsti muzike tada uglavnom bili sporedna stvar. Zbog svega pomenutog, “Self Seeking Man” postaje u svakom smislu velika pesma.

If there’s any justice in the world
Then there’s something I’ve got to say
For all the fools who fend for themselves
For you it’s dying day
I’ve been done out of my money and wealth
And I’m sitting on square one
Trying to get my head together
Waiting for the sun

I tried so hard to win
Sometimes I’d gamble my own life
And anyone who crossed my path
Would never cross it twice
I’d take until there was nothing left
But the odds turned on me
Now I’m down and out again
Deep in misery

I’ve been a self-seeking man
Self-seeking man
Self-seeking man
Who lived for himself
Who wound up the fool
And got nothing for it

I’ve been done out of my money and wealth
And I’m sitting on square one
Trying to get my head together
Waiting for the sun

I’ve been a self-seeking man
Self-seeking man
Self-seeking man
Who lived for himself
Who wound up the fool
And got nothing for it

Očigledno je da je narator čovek koji je napravio mnogo grešaka zbog sopstvene samoživosti. U fazi je samosažaljenja, iako je svestan i šta je uradio i kakve su posledice. U ovom trenutku njemu je samo važno da se nekako ponovo sastavi, a poruka koji šalje drugima koji bi mogli da krenu njegovim stopama jeste neka vrsta iskupljenja.

Povod za ovaj tekst je album grupe Spooky Tooth pod nazivom Live in Oldenburg 1973, koji je objavljen 2015, ali je tek nedavno dospeo do mene. Snimljen je u Nemačkoj nekih mesec dana ranije pre objavljivanja You Broke My Heart… i zaista fenomenalno zvuči. Njihova diskografska kuća Island im je obezbedila mobilni studio, što mi samo govori da su imali neke planove sa njima. Grupa je uigrana i pomalo podseća na Bad Company sa prvog albuma. Repertoar čine proverene pesme iz ranije karijere, a sa novog albuma izvode samo “Cotton Growing Man“. Uprkos svemu, album je ostao u bunkeru više od 40 godina.

Zašto se sve izjalovilo, ostaće i dalje zagonetka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

CAPTCHA ImageChange Image