Veća fotografija je ovde.
Otići u Berlin a ne posetiti Zid bi bilo u krajnjem redu neumesno: senka koju je ta barijera podigla u podeljenom gradu je najsnažniji duh prošlosti koji smo osetili u Berlinu. Posle tog iskustva, bolje razumem to što se pad Berlinskog zida smatra najsnažnijom ilustracijom pada komunizma u istočnoj Evropi. Nažalost, nema više prostora u kojem možemo osetiti kako je to zaista izgledalo, ali postoje tragovi koji govore da je sećanje na Zid i te kako živo.
Najveći komad zida koji možete posetiti je tzv. East Side Gallery (i u Berlinu se to naziva na engleskom jeziku). Naime, na komadu zida dugom nešto preko jednog kilometra, na nekoliko mesta presečenom radi lakog prolaženja (ti komadi su izloženi odmah pored mesta sa kojeg su izvađeni), promenjen je kontekst zida, o čemu pojma blagog nisam imao. Naime, to je danas umetnička galerija grafita! Stvar je prosta: još dok je Zid imao funkciju, sa istočne strane je do zida postojala zona poravnatog peska (da otkrije tragove), pa barijera bodljikave žice, pa stražarski tornjevi i druge militarne andrmolje. Na zapadnoj strani, svoj stav prema zidu građani Zapadnog Berlina su izražavali crtanjem grafita.
Posle 1990. godine, organizovano je crtanje murala na preteklom isečku zida. Tokom godina, neki murali su uništeni vandalskim grafitima, pa je 2009. organizovana rekonstrukcija jednog dela (oko 400 metara). Taj deo smo obišli: danas su obnovljeni murali zaštićeni ogradom koju vidite i na ovoj slici. Smeta doživljaju, ali jebigica – ako nema drugog načina da se te slike sačuvaju, onda neka i tih ograda.
Slika koju vidite je verovatno najčuvenija od svih. To je crtež prenet sa fotografije snimljene pri susretu Brežnjeva i Honekera, vođa SSSR i DDR, u Berlinu 1979. godine. Tekst na ruskom i nemačkom veli:
Bože, pomozi mi da preživim ovu smrtonosnu ljubav.
Mene iskreno oduševljava to što je Zid ovim angažovanjem dobio potpuno novi kontekst, dijametralno suprotan svojoj polaznoj svrsi. Od Zida kao simbola podele načiniti Zid koji je simbol slobodne misli i umetnosti predstavlja fantastičan zaokret koji u jednom koraku prevazilazi i ironiju.
Usput, dva detalja vredna pomena o referencama na Zid na drugim mestima.
Na Postdamerplatzu se na nekoliko mesta vide uzorci segmenata zida: to su, inače, moduli od betona širine 1,2 metra i visine 3,6 metara koji su brzo sastavljani i završavani metalnim kružnim profilom na vrhu koji onemogućava kačenje kuka i otežava preskok. A na potezu od nekih 200-250 metara između Brandenburške kapije i Bundestaga, preko kolovoza se vidi trag od kaldrme, širok tek dve kocke, upriličen tako da ne smeta saobraćaju: to je domišljat način da se pokaže gde se Zid nekad nalazio.
Komentari su onemogućeni.