O ovoj pesmi je već pisano na blogu. Doduše, davno, tako da se toga, verovatno, samo autor priloga seća. No, kako je po mom mišljenju ona pravo malo remek-delo, nije zgoreg da dodam još po nešto.
Od viška, znamo, ne boli glava.
Svako ko se barem malo bavio gitarom sigurno je čuo za Cheta Atkinsa. Iako su ga zvali Mr. Guitar, on nikada nije bio gitaristički heroj u današnjem smislu te reči. Međutim, njegov uticaj na generacije savremenih heroja ovog instrumenta je nesumnjiv.
Atkins je kao gitarista prepoznatiljiv po “fingerpick” tehnici sviranja, koja dolazi iz tradicionalne folk/country muzike. Tokom pedesetih bio je jedan od ključnih ljudi koji će, motajući se po studijima, formirati zvuk ranog rock and rolla. Ne zaboravimo, on je jedan od prvih producenata snimaka Elvisa Presleyja.
No, mnogo važnija je njegova uloga u formiranju zvuka koji danas nazivamo “Nashville Sound“. Kroz kakve je borbe prolazio sa u to vreme rigidnim muzičkim delatnicima na lokalnoj nešvilskoj sceni, ne mogu ni da zamislim. Tek, iz te gadne borbe koja se dešavala krajem pedesetih, Atkins je izašao kao pobednik. Uobičajenu kombinaciju violine i pedal steel gitare, kao zaštitnog znaka ranog countryja, sveo je na najmanju moguću meru ili je potpuno izbacio iz snimaka koje je producirao. Country je na taj način zazvučao više kao pop, osvojio je i gradsku publiku i postao popularniji nego što je ikada bio. U suštini, bio je to revolucionaran potez i preteča onome što će napraviti pripadnici “outlaw” pokreta deceniju kasnije.
Rekoh već, uticaj stila sviranja Cheta Atkinsa na mlađe generacije gitarista se ne dovodi u pitanje. Pomenuću samo da je uradio zajedničke albume sa Markom Knopflerom i Tommyjem Emmanuelom i to je muzika vredna pažnje. a Cevki se može pronaći veliki broj snimaka sa zajedničkih nastupa, kako sa ovom dvojicom, tako i sa mnogim drugim poznatim majstorima ovoga instrumenta.
“Jam Man” je savršen instrumental koji pokazuje Atkinsov kompozitorski i izvođački talenat. U neku ruku je i stilska vežba za gitariste, a potiče sa pretposlednjeg studijskog albuma, Almost Alone (1996). Ime albuma je tačan opis dešavanja u studiju: Atkins ga je snimio skoro sam, jer se dodatni muzičari pojavljuju u par retkih trenutaka. Iako star (u to vreme imao je 71 godinu), Atkins je razmišljao kao dečkić, spreman da se poigra. Jam Man iz naslova je elektična spravica za gitaru kojom se usnimavaju loopovi i u tom trenutku je bio novina na tržištu. Na kraju ispade da je Chet Atkins bio jedan od prvih koji je radije koristio looper na snimanju nego da nasnimava deonice iz više prolaza.
Nisam jedini kome se pesma veoma dopala: 1997. godine je osvojila Grammy u kategoriji Best Country & Western Instrumental Performance. Uostalom, to nije nikakvo iznenađenje, jer se Atkinsu ovo desilo već mnogo puta.
Poslednji album, The Day Finger Pickers Took Over the World (1997), ako se ne varam 58. po redu, Atkins je snimio sa Tommyjem Emmanuelom i na fantastičan način se oprostio od publike. Eto, da znate, ako vam se ono što ste danas čuli dopalo, odakle da krenete u istraživanje. 