Hladna fuzija, odnosno fuzija ‘ladne glave

Da li treba izvršiti što više fuzija u petom razredu osnovne?
to su, dakle, ti digitalni udžbenici. mora da je Asseco dobavljačU porodici čiji je najmlađi član krenuo u peti razred vazda ima nekih šokova. Malih il’ velikih. Malih i velikih. Spremajući, kao roditelji, naslednika za ovu promenu preskočili smo da spremimo sebe. A i spremanje stana je tu negde moralo da uleti, uz čekanje i uklapanje majstora raznih zanata i veština ulazimo smo u cajtnot, kao da nije dovoljan sukob želje da im što pre vidimo leđa i želje da posao odrade kvalitetno. S druge strane, 1. septembar neće da čeka. Mada je ove godine došao 3. septembra.

Stan je bio spreman, naslednik tu i tamo, roditelji nisu bili spremni. Teško da roditelji mogu i da budu spremni, kad nemaju dovoljno informacija. Nevešti novinari slučajne prolaznike na ulici pitaju da li su za mirno rešavanje kosovskog problema razgraničavanjem, a pojma niko nema šta predstavlja “razgraničavanje”. Roditelje učenika petog razreda pripremaju na to da će se raditi po novom programu sa digitalnim udžbenicima, a niko nema pojma šta je “digitalni udžbenik”.… Nastavite sa čitanjem >>

Nožni virtuoz

mladi lavoviE, dečko, još držiš onaj servis? Kako…? Pa, mislim servis, šta je, bogotac? To, da, hemijsko čišćenje, držiš to još uvek? Treba da operem nešto zeleno preko tebe. Mis’im, kapiraš. A ne zovem te zbog toga, to ću posle da te zovem, kad mi jave ovi koliko ima kila, nego te zovem zbog onog malog što si ga pominjao u četvrtak. Onog klinca, talenat pravi. Sad sam razgovarao sa mojima i tu možemo da mu sredimo da pređe kod nas da igra.

Ma znam da je klinac… Kol’ko? Pa, dobro… Nastavite sa čitanjem >>

Duplikat

Usmeravam nesuđenog matematičara da svoj gnev iskoristi za proračun koliko nam treba novca da sakupimo ceo album. Brojka je neprecizna, ali odlazi preko sedamdeset hiljada, pa shvatam da mi je predlog bio loš.

Usmeravam nesuđenog matematičara da svoj gnev iskoristi za proračun koliko nam treba novca da sakupimo ceo album. Brojka je neprecizna, ali odlazi preko sedamdeset hiljada, pa shvatam da mi je predlog bio loš. Nastavite sa čitanjem >>

Ličnost. Karakter. Temperament.

Neki postanu slavne ličnosti pre nego što postanu ličnosti.
zlostavljanje nije samo fizičkoMnogo volim matematiku. Precizna nauka. Nema konačne tvrdnje, ako nema dokaza. A od matematičkog dokaza jačeg nema. Nasuprot tome psiholozi – dečiji pogotovo – i pedagozi se lome oko raznih definicija. Ličnosti, karaktera, temperamenta, posebno. Kad dete stiče ličnost, kad karakter. Da l’ se temperament stiče, nasleđuje, da l’ se menja u životu?

S druge strane – a i iste na kraju krajeva – deluje mi kao da će neki izbori? Aktivirali se opštinski očevi i oci u školi, pa sve nešto oko sprečavanja vršnjačkog nasilja. Na tribini silna lica iz policije, opštine. Sad će sve da srede, sad će da bude bolja kontrola, školski policajac će bolje da radi posao. Teško da gore i može. Onaj video-nadzor koji su obećali pre neku godinu još nije, jer je propao tender (iako je dobio onaj ko je trebalo da dobije). Al’ to nas ne sprečava da uradimo ovo, popravimo ono. Proširiće ulicu da se može vozilom do ulaska u dvorište. Proširiće trotoar da pešaci imaju mesta. Al’ prvo su se proširila dvorišta okolnih kuća, a sve na račun trotoara i ulice.

Kad ih pitah šta ćemo sa verskim vršnjačkim nasiljem (imali smo slučajeve da deca – doduše verbalno – maltretiraju decu zamo zato što nisu krštena), dobih odgovor da je to pitanje za neku drugu tribinu, jer ovde nije dođao niko “iz Bogoslovije”, nego je tu “čovek iz policije”. Sad čekam da mi neki njegov kolega dođe na vrata, jer sam postavljao nezgodna pitanja.… Nastavite sa čitanjem >>

Kalimero

Vozačku dozvolu imam od 1992. godine. Početak jeseni. Ali sam putničkim vozilima počeo da upravljam početkom proleća. Devet godina ranije.
Prva permis de conduiredozvola vremenski ograničena na tri godine. Prihvatio to bez problema. Stepen miopije kojim sam kasnije “regulisao vojnu obavezu” uslovio je da češće zanavljam vozačku. Međutim, to zanavljanje nije puka formalnost (ova taksa, ona taksa, eventualno nova slika) kao što je imao bilo ko od mojih vršnjaka koji su već dobili svoju permis de conduire.

Pre svakog produženja dozvole morao sam da prođem lekarski pregled. Ne samo očni, nego kompletan. Psiholog, psihijatar, oftalmolog, lekar opšte prakse, koji na koncu svega i lupi onaj pečat “uz ograničenje da nosi naočare”. Prvih tri-četiri navrata na tri godine, kasnije na pet.

Naravno, trajanje međunarodne dozvole “prati” trajanje redovne dozvole.… Nastavite sa čitanjem >>

Oštar pogled u svet

Jednih smo se otarasili, ali dođoše drugi!
iskrivljen pogled– A kad mogu da uradim ono što si ti uradio, pa sad više ne nosiš naočare? – povika prestolonaslednik. Eeeeee, mislim se, i u sebi opsovah šta smo se jednih naočara otarasili, a druge smo zaradili.

Najmlađi član naše porodice “vuče” slabovidost još od treće-četvrte godine. Od dečijeg očnog lekara smo dobili informaciju da je u njegovom uzrastu taj oblik slabovidosti i očekivan, jer oko ne raste istim tempom kao glava i ostatak tela, pa se dioptrija stabilizuje tek oko sedme godine života. Ali da ipak dolazimo na kontrole jednom godišnje.

To “jednom godišnje” kod državnog lekara nikad ne možeš da planiraš, jer je ili na bolovanju, ili na odmoru, ili na drugom bolovanju, a zamene nema. Tako smo na jednom od zakazanih (ali neodržanih) jednogodišnjih termina za pregled saznali da doktorka “nije dočekala penziju”. Kakav eufemizam. Zamenu nisu našli ni dok je bila “među nama”, a kad će naći to niko ne zna.

I tako smo bili osuđeni na privatne očne lekare. Očnih ordinacija po gradu koliko ti duša (ne) ište, ali specijalista za dečiju oftalmologiju je malo. Malo li je dece, šta li? Nađemo jednog u Borči, ali već sledeće godine – penzija. Dobro je, ne širimo virus.… Nastavite sa čitanjem >>