Toni Levin i ja

Da krenemo od početka, što je u stvari bio kraj. Ovo je zatvorilo prvi koncert u Pragu 26. juna 2018, pre bisa, a možda i nije?

Bezvremeno:

Kao što već pričasmo na Suštini Pasijansa onoliko puta, koncerte ne treba propuštati. Pogotovo, ne treba propuštati koncerte ljudi koje smo slušali u mladosti, a koji i dalje sviraju, i koji su i dalje dostojni svoje reputacije i lepog sećanja koje imamo o njima. Robert Fripp je, za mene, jedan od tih ljudi. U tipičnom maniru, Fripp je tekuću turneju po Evropi okarakterisao kao jubilarnu, iako King Crimson puni tek 49 godina rada. Naravno…… Nastavite sa čitanjem >>

Kajli

Evo, danas tri nedelje. Vreme leti, rokovi takođe (zašto se uvek setim Daglasa Adamsa kad se pomenu rokovi?), ali voće se bere kad je zrelo, a ne kad nam se jede.

Šta reći? EKSPLOZIJA.

Prikaze ćete videti ovde, ovde ili na nekim drugim mestima, gomilu snimaka ćete videti na YouTubeu, ili ćete i pročitati lični doživljaj filma koji mnogo toga znači ovde . Možda najjači prikaz je ovde . Zato neću da pišem klasičan izveštaj sa koncerta, nego ću da vas davim utiscima, značenjima i usputnim događanjima.… Nastavite sa čitanjem >>

Spavaća soba sa ugrađenim vodopadom (gratis)

Ako baš hoćete, i ovo je slika iz Dubaija…
Juče u Emiratima, prethodne nedelje u Srbiji, a i po Evropi se svašta nešto dešava sa vremenom…

Kiša u Dubaiju...

Ako ste turista u Dubaiju, juče, 9. marta 2016, mogli ste samo da psujete i fotografišete kroz prozor svog smeštaja. Sunce i plaža, a? Niko ko nije morao da izađe nije izašao, škole su raspuštene, kao i fakulteti, a samo ludaci (kao neki koje poznajemo) krenuli su napolje. Rog dana je pao desetostruki mesečni prosek kiše, uz povetarac od 135 km/h, poplave, bujice, čupanje drveća, leteće fasade, krovove i šatore, automobile koji glume podmornice, a ne vozi ih Rodžer Mur kao Džems Bond.… Nastavite sa čitanjem >>

Šta si radio desetog januara dvehiljadešesnaeste?

Deseti januar 2016. je jedan od onih dana za koje ćemo, dok nas ne stigne Alojz, znati gde smo bili i šta smo radili. Jer, nije uvek tačan odgovor „krao sam orahe“. Obično, jeste, osim kad nije. A nije, kad se NEŠTO desi.

Naravno, znamo šta se desilo i da je prestao da fizički postoji čovek koji je radio mnogo toga, prema čemu većina onih koji su sa tim došli u dodir nije ostala ravnodušna. Definicija sadržaja sa značenjem, ako se ne varam?

Tačnije, datum kojeg ću se sećati do Alojzove posete je jedanaesti januar. Dojurio sam na posao, jer sam se setio da treba odštampati još jedan crtež za sastanak, odglavio zaglupljeni ploter, odštampao, odjurio na sastanak koji je lepo prošao a imaju i nespresso, došao nazad da odahnem, ajd pet minuta fejsbuka… BAM!… Nastavite sa čitanjem >>

Praznici

U ovo doba godine, u potrošačkom svetu, počev tamo negde od kraja oktobra, kreće praznična pomama. Troši, troši, troši… Samo šljašti, kokakola deda mrazovi, plastično ovo i ono, slatko ovo i ono. Ulazak u svaku prodavnicu je juriš šljašta i ničega, crveno zeleno srebrno zlatnog, koje napada i ne da da se diše. Uz to, naravno, negde odozgo se slivaju slapovi zašećerene prigodne muzike. Ako baš želite da vidite kako to sve izgleda u ovom delu pustinje, ima na Internetu. Na primer, ovde.

Jingle bells...

Ako vam je muka bar upola kao meni, možda je ovo spas!

Promena

Evo prođe praznik. Ujedinjeni Arapski Emirati su proslavili 44 godine postojanja. Nastali su 2. decembra 1971. Kad se osvrnem oko sebe, ovih mojih još malo pa 17 godina ovde izgledaju kao timelapse film. Ove godine smo skoro pa svi dobili dva dana plus vikend, jer je zloglasna činjenica da zaposleni u državnim ustanovama uvek imaju bar dan više za praznike. Svake godine u ova doba se sa ovdašnjim poznanicima s kraja 20. veka prisetim nečega što je u međuvremenu nestalo, ili nečega što je, za divno čudo, još uvek živo i zdravo. Novijima prepričavamo.

Kako je bilo nekad govori i ovaj emigrantski hit:

Fotke uz muziku (UMM Al Quwain je odlična prilika da se ceo bar pridruži refrenu, pošto je, naravno, prethodno popijeno dovoljno…) govore o kraju sedme decenije prošlog veka.… Nastavite sa čitanjem >>

Oklagija

Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.

Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.

A onda se otvorila Oklagija.… Nastavite sa čitanjem >>

Pesak

Gledajući razne reklamne filmove o Dubaiju, primetićete da većinom Sunce sija, da je nebo većinom plavo, kao i more, da se pustinja romantično prostire ka Saudiji, i da je pesak tu, u pozadini, jer, ipak je ovo Arabija. U nekoliko kadrova ćete videti i kako to izgleda kad pesak poleti. Ona scena jurnjave iz Mission Impossible jeste geografski nemoguća, ali je zato meteorološki vrlo verovatna. Već smo potvrdili više puta da jako dobro znamo šta jedemo, te će vas pri dolasku ubrzo dočekati Nj. V. Pesak. Koji je svuda. Mislim: svuda. Tu je i ako šetate po panoramama Dubaija. Nezaobilazan i sveprisutan.

Pogled iz ofisa

Lepo krcka pod zubima. I, zato!… Nastavite sa čitanjem >>

Horovođa

Apsolutno, neophodno, moralno (mora se!) i pre svega, ovo čitajte četvrtkom popodne, zato.
Kažu da je Mark Twain rekao: “Never try to teach a pig to sing. It wastes your time and annoys the pig.”

Na srpskom: “Никад немој да учиш прасе да пева. Губиш време и нервираш прасе.”

Na ovo me je podsetio moj dugogodišnji poznanik, omiljeni debatni protivnik i sjajan stručnjak svog posla, keder, bimer i novosadista DK, kad smo pre neku godinu pričali o BIMu u fakultetskoj nastavi, a kao odgovor na moje pitanje zašto ga nema na LinkedInu i drugim mestima gde ljudi sa mnogo manje znanja, iskustva, uopšte KVALIFIKACIJA da pričaju o bilo čemu, raspredaju priče i pišu hiljade poruka.

Ja ga poslušao, i lakše mi je…

Zeleni se

Vožnja

Zahvaljujući izuzetnim reklamnim naporima, retko ko na planeti nije čuo za Dubai. Sve je naj, superlativi i hiperlativi su često nedovoljni da opišu ono što vas čeka. Najviše ovo, najveće ono, kupovina (neki kažu da se ime emirata i njegovog glavnog grada latinicom zapravo piše DoBuy, a na nekim mapama je i dalje stara transkripcija Dubayy), trgovina, turizam, more, pesak, kamile, datule (najbolje kad su punjene bademom i prelivene čokoladom), pustinja, lepota… Kao što stari vic kaže, bar mi znamo šta je demo, no, valja ovde i živeti i raditi. A onda vas dočeka saobraćaj, bilo da ste turista ili žitelj. Hiperlativ za to još nije izmišljen, jer saobraćaj je ovde često neopisiv.

Ovako je meni svakog božjeg radnog dana...

Jedini lek je muzika.… Nastavite sa čitanjem >>