Probudiš se, jednog nedeljnog jutra, na planeti Zemlji. Sve te živo boli. Prokleti grip, pomisliš. Krkneš fervex ili brufen. Gospoja kuva čaj dok pokušavaš da se razmrdaš tako što odeš da kupiš doručak i novine. Vratiš se kući, prestolonaslednik već igra Cars 2. Doručkuješ. Vesti javljaju kako lokalni mali sisač mošnica treska šakom po stolu zbog nečega što je bilo pre šezdeset godina, zato što je neki drugi mali sisač mošnica rekao da su neka dva kamena i tri livade teritorijalno nezavisna. A možda nije zato, nego zato što treći mali sisač mošnica izigrava Prljavog Harija. Onda dvojica u Kini đuskaju onoj stvari tri sata zbog milion evra, a nikoga da im kaže “sine, ne smeš da se brišeš peškirom duže od 25 sekundi”; linijske sudije donose pogrešne odluke; dvorana ima krov koji se neće postaviti dok ne padne kiša. Knjavaš zbog prokletog gripa. Dok si budan pokušavaš da se igraš sa budućim Šumaherom. Dođe vreme za antibiotik. I brufen, naravno. E, tada je već vreme da se kapsula sa čovekom unutra zakači za balon napunjen helijumom, i pošalje 36 kilometara uvis. Onda čovek skoči… pa šta bude.… Nastavite sa čitanjem >>
Author: Miloš Babović
Iskušenja povređenih verskih osećanja
Šta, zapravo, čuvaju toliki policajci?
Živimo u društvu koje je natopljeno agresijom. Ministri najavljuju odlučne borbe, tužioci iznose dokaze u medijima, razne grupe oštro reaguju. Stvorena je atmosfera u kojoj je brzina reagovanja mnogo važnija od promišljanja nad rečima, do te mere da se promišljene reči diskvalifikuju nedovoljnom brzinom pojavljivanja. Kao da je mišljenje na bilo koju temu nešto što iz čoveka izbija spontano, trenutno. Nije tako, naravno. Posebno ne kada mišljenje treba imati o nečemu što je toliko besmisleno da čoveka izbacuje iz ravnoteže.
Ove subote je trebalo da se održi Parada ponosa, koja je ove godine trebalo da preraste u Pride Week, Nedelju ponosa. Pa, šta je sve to, zapravo?… Nastavite sa čitanjem >>
Goran Savić, R.I.P
Levi, prenartpani tas Bezumnog takozvane Vojske Srbije, alotropske modifikacije vojski državne zajednice Srbije i Crne Gore, SR Jugoslavije i SFRJ, dobio je još jedan teg.
Život mladog Gorana Savića je ugašen padom aviona kojim je upravljao. Istraga će najverovatnije pokazati da major Savić nije kriv za ovu nesreću. Konačno, mogao je da iskoči, ali nije; usmerio je avion van naseljenog dela Stare Pazove, koliko je to bilo u njegovoj moći. Istraga će verovatno pokazati da su krivi mehaničari. Možda će otići na vojni sud, možda će biti prekomandovani, možda u zatvor, možda će dobiti otkaz. Istraga će verovatno trajati dugo, predugo. Doći će nove vesti, i nikoga izuzev jedne male, uništene porodice neće zanimati njen ishod.… Nastavite sa čitanjem >>
Ko je Prljavi Hari?
I know what you’re thinking. “Did he fire six shots or only five?” Well, to tell you the truth, in all this excitement I kind of lost track myself. But being as this is a .44 Magnum, the most powerful handgun in the world, and would blow your head clean off, you’ve got to ask yourself one question: “Do I feel lucky?” Well, do ya, punk?
Ovim monologom počinje, i završava se, film Prljavi Hari, koji opisuje netipičan događaj na poslu policajca: hvatanje ludaka sa snajperskom puškom. Priča je ispričana pre skoro 40 godina i uključuje neke sada nestandardne elemente, kakav je hladnokrvno ubistvo desetogodišnjaka. Nekvalifikovan sam za ozbiljno čitanje filmskog jezika, pa ostavljam detalje profesionalcima, dok skrećem pažnju na glavni lik, Prljavog Harija Kalahana. To je čovek koji na radnom mestu policajca hvata pljačkaše banke, sprečava samoubicu, postavlja zamke pomenutom ludaku sa snajperom, juri ga kroz grad, i na kraju ga ubija citiranim šestim metkom.… Nastavite sa čitanjem >>
Srećan rođendan, gospodine Willy!
Ukoliko obavezno po prvom učitavanju igrice otkucate MERGE “”, možete se ubrojate u odabranu programersku grupu poznatu kao ‘hakeri’
Danas se suočavamo za godišnjicom objavljivanja igre Manic Miner, odnosno formalnim rođenjem minera Vilija. O čemu se radi? Vili radi u rudniku, i na početku se nalazi 20 nivoa ispod zemlje. Naš zadatak je da mu pomognemo da obavi svoj rudarski posao (sakupljanje svetlucavih džidžabidža) i stigne do izlaza, a sve to dok količina vazduha ne padne na nulu. Problem su pre svega podzemne karakondžule, zatim mesta na kojima se tlo pod nogama odronjava, kao i Vilijeva (veoma ljudska) sposobnost poginuća pri padu sa veće visine. Na početku imate tri života. Ako ih sve izgubite, počinjete sve iz početka. Jasno? Naravno. E pa, izvolite:… Nastavite sa čitanjem >>
Igra koja to nije: Diablo III
Igra je suštinska potreba Homo Sapiensa, i samim tim integralni deo ljudske civilizacije. Igramo se stalno, do te mere da nije jasno postoji li išta što igra nije.
Koja igra kome odgovara, pitanje je karaktera i društvenog položaja. Jer igara ima raznih: odvoji cicu (igra na sreću, potrebno je imati dobar automobil sa zatamnjenim staklima, zaustavite ga pored neke žene na ulici. Ako ona uđe u automobil, pobedili ste); lansiraj pa kud puklo (ruski rulet tuđim glavama, dajte Svemirskoj agenciji novac, ali je obavežite da za nabavku delova raspisuje tender na kome pobeđuje najjeftini ponuđač, u čijem Upravnom odboru sasvim slučajno sedite. Zatim u raketu posadite ljude, pa je lansirajte u svemir. Ako se raketa ne raspadne, pobedili ste. Igra nudi i drugi nivo težine: možete pobediti i ako se raketa raspadne); citi(t)raj, pa objavi (igra umeća i uzvišenih mentalnih sposobnosti, napišite naučni članak pa ga pošaljite časopisu. Recenzent će vas odbiti, ali će u obrazloženju suptilno naznačiti koje biste radove morali da citirate da bi vaš članak naprasno postao vredan objavljivanja. Pobedili ste ako i vaši članci postanu deo ucene… pardon, igre). I tako redom, dopišite po nahođenju.… Nastavite sa čitanjem >>
Srećan rođendan, gospodine Pacman!
Trideset dve godine, malo li je. Zaigrajte svi!… Nastavite sa čitanjem >>
Jan je fasciniran
Pošto će supruge ionako da zvocaju kako treba da se istuširamo, onda je bolje da se oko nečega u toku dana zaista i oznojimo
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink kreće na jutarnji trening. Stavlja torbu na rame, otvara vrata. Naleće na Komšiju. „Dobro jutro, Komšija!“ „Добро јутро, Јане Веннегооре оф Хесселинке!“ Nije to prvi put, naprotiv: i Komšija vazda veseo, bez vidljivih posledica izgovaranja imena Jana Vennegoora of Hesselinka pre prve jutarnje ukusne kafe neukusnog naziva, u slično vreme ide na posao. Zajedno kreću ka izlazu. Prolaze pored Jina Van Digora de Hessenklika fon Staubhawetsa koji bezuspešno… Nastavite sa čitanjem >>