Arhiva autora Комшија

Комендијаш протестне врсте

За разлику од Нина Ферера, Антоан је био од почетка до краја неозбиљан. Не сећам се да је макар једном покушао да ради нешто друго. Можда је понегде у тексту било и нечег јачег, не бих умео рећи. Јер не знам ни италијански ни француски довољно добро да бих то приметио. То мешано порекло и комендијашки приступ су отприлике једине две тачке где се Ферер и Антоан поклапају. Све остало је различито. То са италијанским делом порекла узети условно – рођен је у корзиканској породици, али негде на Мадагаскару, у тадашњој колонијалној царевини француској. Презиме, док га је имао (јер … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Човек који је умео да оде са журке

Нино Ферер је био чудан лик. С једне стране је изградио лик поп зајебанта, с друге стране је радио много озбиљније ствари. На оном првом делу се наватао пара, ал’ је канда хтео много више. А завршио је од своје воље, двоцевном картом за оно боље место. Да је имао и верне публике, бар по Европи и, наравно, пре свега по Француској, види се из атмосфере овде. Ово је снимак из 1993, дакле скоро тридесет година након премијере из 1965. Дотле је био некакав музикант, снимао плоче, али од овог га је нешто кренула карта. Добро је схватио да му … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Istorija, Komentari, Priče o muzičarima | Označeno kao , , |
1 komentar

Једна од пре: онај други мост

Некако ми је без везе да идем у кафану у свом крају. У кафану се одлази даље, ваљда зарад доброг обичаја да се у повратку натенане проветри глава. Међутим, комшија је смислио добар штос и некако нам је легло. Дечија играоница, пицерија и… лашко чрно, које нисам пио од 1976. Исто је. Навраћали смо на пицу и чрно са децом и унучићима, кад смо колико успевали да их наватамо. Зграда ми се испрва чинила као још једно ругло, још једна тамносива коцка, тачно оног тона за који старим зградама у центру треба цео век, пар ратова и да се неколико … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto radovi, Foto tehnike, Pojave | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar

Нисте баш морали

“Дође тако човеку да пљуне од Душана Васиљева” гласио је стари гимназијски штос. Напросто не знам одакле да почнем а морам једном. О оним тужним тренуцима кад схватиш да су музичари, колико год да су повремено богати и славни, обични радни људи и грађани и да треба исплатити кредит, извући се из чабра, поправити штету од луде главе… и да онда раде оно што скоро сви раде: праве нешто за продају. Није много битно да ли ће се то продавати. Битно је да су кренули да раде нешто што иначе не би, само зато што су умислили да ће то … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Komentari, Naravi, Priče o muzičarima | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar

Који је који

Десило се да сам једном имао у гостима двоје Немаца, и потрефило се притом да су тада на вишој техничкој свирали Влада и Бајка. У року од треће песме тај другар ме упита “а који је Влада а који је Бајка?”. Погодио је оно што смо се сви питали. Одговор не знам ни данас, и нећу да знам. Нека то остане једна од тајни овог свемира. Што реко Панта, “волим свемир, јер то је мој дом” (нећу да га линкујем, малопре је био). Песма за данас је “Ја нисам ја”, што су изгледа написали кад су се под старе дане сетили … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Pisanije, Priče o muzičarima | Označeno kao , , , |
Uputite komentar

Амблендуј ми ноћас

Панту знам још из времена кад су бруцоши ишли у летњу војску… они 12 недеља после матуре, па онда на студије. Ишао је и он, па је после написао “Стани на нагазну мину”. И још којешта. И није батаљивао. Ово је отприлике прва новија ствар, коју сам чуо на једној свирци коју је приредио таман кад сам се врнуо из печалбе, нова ствар! Нисам чуо нову Пантину ствар годинама! Оно, није баш његова, ал’ Панта је ко покојни Џо Кокер, кад он нешто отпева то је онда његово. Не марим што је снимак скрнав, аматерски, јер Панту нећете видети пред … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Naravi, Priče o muzičarima, Sudbine | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar

Једна од пре: била је тако лепа

Моје даме су већ навикле да ћу мало да каскам за њима ако сам понео фоткалицу. Никад се не зна шта ће да западне за око. А волим кад ми улети овако нешто, поред чега се пролази сваки дан и нико га не примећује. Напросто станем, ухватим угао и тренутак (дакле чекам да оде трамвај) и шкљоц. Онда погодим у који су дућан зашле, станем испред и запалим једну. Београђани су пoодавно ни не виде оронуле фасаде. Нововековне власти су навикле да пицну строги центар, по шести пут ако треба – ево сад баш тај јубиларни шести пут преуређују код … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Istorija, Komentari | Označeno kao , , , , , |
1 komentar

Све је мање добрих кафана

Шифрер… Добро рече ономад Зоћа, кад сам га питао “ама одакле да извадим следећу музику за блог”. Рече само “шта чујеш па ти запне”. Шифрер ми је запео данас. Ово, баш овај снимак. Размакни звучнике, наточи, крени. Јес разгледница, али је ово онај штимунг, оно како замишљам своју кафану. Има и правог видеа, ево овај, например, а ко препозна другар’цу с десне стране нек’ се почасти једним… шта већ пије, ал’ чисто вино, мало да киси, би пасовало.… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Istorija, Ključne numere, Pisanije | Označeno kao , , , , |
1 komentar