Видео сам чак и користан софтвер

Досад најтеже оборива теза о користи од софтвера потиче од моје жене: “баш су ове машине корисне, замисли колико бисмо времена изгубили мешајући карте за сваки пасијанс“.
Мени, као програмеру, је мало теже да проценим колико је софтвер уопште користан. Јесте, данас све то стане у џеп, али с друге стране се често осећам као Бата Ковач са првим синтисајзером: “док испритискам све дугмиће које треба, скоро да заборавим да сам хтео да свирам”. Често се, заиста, више петљамо са софтвером него што га користимо, попут хифилистичара који се више играју озвучењем но што слушају музику.

Али тема је корист од софтвера, а не колико нам он сам смета да га користимо. Шта смо то очекивали да ће софтвер да нам реши?… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: такси станица

Немам живаца да нешто радим сваког дана, нисам тај. Мени узалуд поклањаху роковнике… Кад се нечим редовно бавим, то значи да ћу некад данима да се мајем око тога, па онда паузирам два-три (дана, месеца), па онда мало чачнем, па опет паузирам, па навалим…
Зато немам фотку дана, ни бројач у наслову. Ово је више какохоћилица (децин израз за прескакалицу шанталицу са алтернативним правилима).

Фотку за данас сам снимио пре два-три месеца. Са фотографске стране, ништа нарочито, ухваћен детаљ који нико нормалан не би снимио. Ово је главни трг у Зрењанину, ту су редом хотел, позориште, музеј, грађанско-техничка школа (тј грађевинско-, ал’ тако смо је међу собом звали кад је састављена), општина, католичка црква, библиотека, пошта, Буковчева зграда, поглед низ главну улицу, споменик, око споменика поплочано жутом циглом. Просечна старост свега тога је век-два, а ја нашао да сликам баш парче водоторња, додатог шездесетих маниром прста у око, и то при земљи, иако је увек био занимљив једино зато што има туце спратова и празно буре одозго.

стара такси станица

(… Nastavite sa čitanjem >>

Ви мејк, овај, мјузик

Сви домаћи бендови су кад тад размишљали о томе да се прославе напољу. Понеки су и стизали да направе нешто – Атомско склониште има албум на енглеском, Бори Чорби је Еди Грант певао двадесетак секунди, Бата Ковач је био гастарбајтер по Енглеској и Шпанији, чак су и Џанг мен севн и Монтенегро 5 и један од тројице зрењанинских Џегера имали успешне хотелске каријере по Швајцарској и Тенерифима, и да закључимо списак са забављачима америчке војске по швапским базама.
И, с друге стране, имамо и традицију запошљавања странаца у домаћим бендовима – у Елипсама је певао Еди Мекенг, Дадо Топић је био довукао Криса Николса.

Али… све су то били домаћи бендови и претежно су изводили домаћу музику. … Nastavite sa čitanjem >>

Псиндром

Недеља је, и некако су ми се изјаловила два послића која сам мислио да урадим данас, да бих сутра-прекосутра могао да зазјавам по граду док поштен свет (и поштена интелигенција!) ради. Ал’ цврц, са све опом и гевезен зајном, није то гравитација па да је не гасе недељом. Мој алат је тамо негде неко угасио, или ставио да се афтамацки закључава, свеједно, ово је из нехата испао дан за хватање зјала, ментални карате на мале голиће, и исправљање кривих Дрина.
А Дрина, другови, јесте крива. И томе треба стати на пут – и онда тим путем преко моста. Или бар прочитати… хјој, куд ја одох. Крива је Дрина, пушио сам зато Беста док нисам нашао…

Ахм. Забуњивај завесу, светла, тон, испочетка.

Није статистика најкривља. Није ни Дрина. Има још тзв. наука или тзв.код хокејашког штапа је баш тај угао важан дисциплина које су много кривље, а статистиком се јадном служе као топузом. Нпр климаватологија,  која статистику користи и за борбу прса у прса (“нашим критичарима не ваља методологија!”) и за дугу рововску борбу (зато поодавно немамо локалне податке – сад ми је најближа станица 100 км од куће, у прошлом веку је била на 6км и погађали су много боље – а зашто су укинуте локалне станице, сметао вишак података?).… Nastavite sa čitanjem >>

Фала лепо

Одем тако до клуба, и наравно да промашим. Није у тринаест сати, него тринаестог у петнаест. Ал’ добро, бар мало да мрднем од куће. Град је одустао од наплате паркирања по сокацима – има два-три велика паркинга довољно близу центра, а ко воли да се учачкава ближе, нек му је са срећом. Ал’ субота је, испред суда нема никог, има места, а и леп је поглед.
И гле, табла.

гле, табла

А лепо су је посадили… поздрав од тзв. “Европе”, која пати. Пати од маније да је тај буџак Европе исто што и цела Европа, и да су они позвани да уреде остатак континента на своју слику и прилику. Колико већ слушамо њихове штапове и нешто мало шаргарепе, штапови подужи а шаргарепе нешто танке и… чегбре, зар ми немамо шаргарепе? Шта онда једу наши зечеви?… Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво

После овог малог распуста (ја сам се распустио, а отуд и ви), мислим да вам се градиво слегло, па нећу више много да објашњавам како се шта ради, то ћете ви сами, већ сте доста тога научили.
Зато данас, рецимо, завршавамо полугодиште. Сведочанства не делим, то можете сами да исфотошопате. Само ова показна вежба.

I feel free

осећам се слободно
осећам се бесплатно
осећам бесплатно
пипам за џабе

Јелда је било јасно? Идемо даље.… Nastavite sa čitanjem >>