Ви мејк, овај, мјузик

Сви домаћи бендови су кад тад размишљали о томе да се прославе напољу. Понеки су и стизали да направе нешто – Атомско склониште има албум на енглеском, Бори Чорби је Еди Грант певао двадесетак секунди, Бата Ковач је био гастарбајтер по Енглеској и Шпанији, чак су и Џанг мен севн и Монтенегро 5 и један од тројице зрењанинских Џегера имали успешне хотелске каријере по Швајцарској и Тенерифима, и да закључимо списак са забављачима америчке војске по швапским базама.
И, с друге стране, имамо и традицију запошљавања странаца у домаћим бендовима – у Елипсама је певао Еди Мекенг, Дадо Топић је био довукао Криса Николса.

Али… све су то били домаћи бендови и претежно су изводили домаћу музику. … Nastavite sa čitanjem >>

Псиндром

Недеља је, и некако су ми се изјаловила два послића која сам мислио да урадим данас, да бих сутра-прекосутра могао да зазјавам по граду док поштен свет (и поштена интелигенција!) ради. Ал’ цврц, са све опом и гевезен зајном, није то гравитација па да је не гасе недељом. Мој алат је тамо негде неко угасио, или ставио да се афтамацки закључава, свеједно, ово је из нехата испао дан за хватање зјала, ментални карате на мале голиће, и исправљање кривих Дрина.
А Дрина, другови, јесте крива. И томе треба стати на пут – и онда тим путем преко моста. Или бар прочитати… хјој, куд ја одох. Крива је Дрина, пушио сам зато Беста док нисам нашао…

Ахм. Забуњивај завесу, светла, тон, испочетка.

Није статистика најкривља. Није ни Дрина. Има још тзв. наука или тзв.код хокејашког штапа је баш тај угао важан дисциплина које су много кривље, а статистиком се јадном служе као топузом. Нпр климаватологија,  која статистику користи и за борбу прса у прса (“нашим критичарима не ваља методологија!”) и за дугу рововску борбу (зато поодавно немамо локалне податке – сад ми је најближа станица 100 км од куће, у прошлом веку је била на 6км и погађали су много боље – а зашто су укинуте локалне станице, сметао вишак података?).… Nastavite sa čitanjem >>

Фала лепо

Одем тако до клуба, и наравно да промашим. Није у тринаест сати, него тринаестог у петнаест. Ал’ добро, бар мало да мрднем од куће. Град је одустао од наплате паркирања по сокацима – има два-три велика паркинга довољно близу центра, а ко воли да се учачкава ближе, нек му је са срећом. Ал’ субота је, испред суда нема никог, има места, а и леп је поглед.
И гле, табла.

гле, табла

А лепо су је посадили… поздрав од тзв. “Европе”, која пати. Пати од маније да је тај буџак Европе исто што и цела Европа, и да су они позвани да уреде остатак континента на своју слику и прилику. Колико већ слушамо њихове штапове и нешто мало шаргарепе, штапови подужи а шаргарепе нешто танке и… чегбре, зар ми немамо шаргарепе? Шта онда једу наши зечеви?… Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво

После овог малог распуста (ја сам се распустио, а отуд и ви), мислим да вам се градиво слегло, па нећу више много да објашњавам како се шта ради, то ћете ви сами, већ сте доста тога научили.
Зато данас, рецимо, завршавамо полугодиште. Сведочанства не делим, то можете сами да исфотошопате. Само ова показна вежба.

I feel free

осећам се слободно
осећам се бесплатно
осећам бесплатно
пипам за џабе

Јелда је било јасно? Идемо даље.… Nastavite sa čitanjem >>

Утеривање

Сироти мали хрчкиГледам низ своју улицу… накупило се кола. И већина има гараже, имам чак и ја, али се нешто не сећам да сам видео неког да баш утерује кола у гаражу. Добро, тамо у тзв. “новоградњи” из шездесетих и седамдесетих, тамо морају. Куд би иначе с колима, нема места другде. Ове нове новоградње, са два-три спрата и двадесетак станова, или имају заједничке гараже у подруму, ако су баш на тесном плацу негде у центру, или немају никакве, ако је авлија довољно велика.

Ово гаража по улици што видим, скоро све је претворено у некакве радионице, или збирке. Баш као на том западу, у гаражи се држи свашта, па чак и кола ако за њих другде нема места.

Што су онда људи зидали толике гараже? И што их данас не користе за оно за шта су их наменили? Шта се променило?… Nastavite sa čitanjem >>

Смислио сам виц… овај, нисам… тетки лек…

У време док су се вицеви још препричавали уместо да се преводе са интернета, били смо јако брзи да их измислимо и раширимо. Дешавало се да се догађај још не заврши, а виц о њему већ стигне свуда. Например, “што је Авдо моро д’иде у Италију”, добре три недеље пре него што су нашли леш Алда Мора.

И увек се нашао неко да пита “ко ли измишља све те вицеве”.
За већину умотворина је пожељно да се зна чије су. Чувене изреке остају запамћене по ауторима, аутори по њима. За позоришне комаде се зна ко их је писао, за… Nastavite sa čitanjem >>