Author: Комшија

Утеривање

Сироти мали хрчкиГледам низ своју улицу… накупило се кола. И већина има гараже, имам чак и ја, али се нешто не сећам да сам видео неког да баш утерује кола у гаражу. Добро, тамо у тзв. “новоградњи” из шездесетих и седамдесетих, тамо морају. Куд би иначе с колима, нема места другде. Ове нове новоградње, са два-три спрата и двадесетак станова, или имају заједничке гараже у подруму, ако су баш на тесном плацу негде у центру, или немају никакве, ако је авлија довољно велика.

Ово гаража по улици што видим, скоро све је претворено у некакве радионице, или збирке. Баш као на том западу, у гаражи се држи свашта, па чак и кола ако за њих другде нема места.

Што су онда људи зидали толике гараже? И што их данас не користе за оно за шта су их наменили? Шта се променило?… Nastavite sa čitanjem >>

Смислио сам виц… овај, нисам… тетки лек…

У време док су се вицеви још препричавали уместо да се преводе са интернета, били смо јако брзи да их измислимо и раширимо. Дешавало се да се догађај још не заврши, а виц о њему већ стигне свуда. Например, “што је Авдо моро д’иде у Италију”, добре три недеље пре него што су нашли леш Алда Мора.

И увек се нашао неко да пита “ко ли измишља све те вицеве”.
За већину умотворина је пожељно да се зна чије су. Чувене изреке остају запамћене по ауторима, аутори по њима. За позоришне комаде се зна ко их је писао, за… Nastavite sa čitanjem >>

Вршидба праксе

Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.

Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.
И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.

Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:

а можда је требало да га читају мађарски, цомпоњ?

Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво.… Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…… Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (5)

Доста је било ленчарења, прелазимо на нешто озбиљније. Данас преводимо пословицу. А пословице су пословично тешке за превод (само немојте да ми тражите ту пословицу о пословицама, док не нађете ону о пословично добро снабдевеној продавници).
Реченица за данас гласи

when there’s a will, there’s a way

  • све се може кад се хоће
    …је пристојан, уобичајен превод, пословица за пословицу, право из пословнице, нема проблема, осим што је сувише добро. Да видимо шта ће нам дати мало буквалистичког превода.
  • кад има воље, има
Nastavite sa čitanjem >>

Школа лошег превода (4) – и мени је мило

Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.
Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.

Реченица за данас је
http://www.youtube.com/watch?v=0Yi7AJvzRUA
I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.

Банално лош превод би био онај методом… Nastavite sa čitanjem >>

Зен чује гласове

Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт је приметио да је почео да чује гласове. Ништа страшно, помислио је. То се свима догађа, нарочито кад разговарају. И кад не разговарају, у ствари, довољно је да су у домету туђег разговора.

Али, ја чујем гласове које нико други не чује, помисли Зен. Што у ствари и није никакво чудо. То је само логичан исход низа претходних догађаја и није нимало неочекивано.

Знао је шта га чека, и био је спреман. Једино је морао да пази на јачину сопственог гласа, да се не би надвикивао са гласовима док разговара… Nastavite sa čitanjem >>

Идеје остављају траг

Писци научне фантастике, као и сви други творци новог садржаја, могу да се мере бројем идеја по дужном метру дела. Дилетанти имају једну идејицу и развуку је, са понављањем, на петсто страна, на седам дебелих књига, на целу симфонију. На другом крају спектра су они који не постижу да напишу довољно меса око идејног костура.
Нисам рекао да су ови потоњи баш врхунски мајстори, као што нисам рекао ни шта се то мери. Врхунски мајстори га свакако не развлаче, и није им жао да потроше више идеја на једно дело, јер знају да ће им доћи нове. Али, они имају меру, или бар неке идеје провуку неприметно, у позадини, па ко примети примети.

Остају нам несрећници са оног десног краја, који не постижу. Ови јадници се не огреше толико о жанр, колико о тржиште, па им критика пребаци да су много хтели много започели, а ништа нису истерали како треба; да су зарад пласирања својих идеја скроз запоставили радњу и разраду ликова; да има спорих делова; да има пребрзих делова који се тешко прате; да…… Nastavite sa čitanjem >>