КОЛИКО МЕ ИМА ДАНАС

Након вишеструких изазова, што јавних, што унутар уредништва, видим да не могу избећи да објавим и овде своју прву причу, једину која је ем писана оловком, још давне 1982, ем објављена у правом часопису… Сиријус, крајем 1984. Све после тога су некакви бајтови.

Прво пут је стварно било огавно. Био сам глупо затечен пред шатором за време олује. Цвокотао сам и био сав у некој грозници. У зло доба сам се сетио да је шатор на лошем месту и да за пола сата могу да очекујем потоп. Изашао сам да ископам канал. Оне будале су однеле скоро сав алат, па сам копао крампом. Било је крајње глупо, крамп по терену који се може орати кашиком, али, шта се може, подигао сам га високо, замахнуо  и…

Касније кад сам размислио, схватио сам да је заиста било глупо. Као прво, шатор је био од пластике, дрвећа није било, те је прво гром нашао баш мој крамп. И мене. Будале не живе дуго.… Nastavite sa čitanjem >>

Зен се жали

Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.
Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:

– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?

– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.

– Па тако и пише.

– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.

– Изволите.

– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.

– На шта ту има да се жалите, онда?… Nastavite sa čitanjem >>

Историја пасијанса (4)

Пасијанс је чамио полузаборављен неколико година. Од септембра 1998, кад сам га окачио на форум, скинут је само 747 пута, јер је рађен у Фоксу 5 (и захтева библиотеке за њега), а те године се већ појавио Фокс 6. Баталих опет, било је преча посла. Например, преживљавање.
Но, не лези враже, дође 2002. и морао сам да учим јаваскрипт. Како се, Петровићу, учи нов програмски језик? Наравно, поново напишеш пасијанс у њему, добро је, седи.

Објекти се у јаваскрипту измишљају у трку, методи се додају малтене ад хок, и све је то поприлично наопачке у односу на Фокс, где прво све дефинишеш а објекат још није направљен, тек кад завршиш план онда може производња. Опет сам морао да мењам главу… и након само пар недеља имао сам пасијанс као веб страну. И научио јаваскрипт. И избацио поновно играње враћених потеза и оне шаљиве поруке. Оно прво ме мрзело да радим (ионако га никад нисам користио кад играм, а играо сам доста), а оно друго… незгодно је неког непознатог преко мреже, са свог сајта, назвати дилетантом, ко зна, може чоек и да се наљути. Што рече један колега, “програмирај као да је твој корисник крволочни психопата и зна где станујеш”.… Nastavite sa čitanjem >>

Историја пасијанса (3)

У ствари, није тачно да је овај пасијанс једина игра урађена у Фоксу. Видео сам једну верзију тетриса. Ма чуј, видео – играо. Али то је било тек у овом веку, а и тетрис је већ био написан. С друге стране, био је написан и пасијанс…
Година ’94, Тиби и ја цимери на гастарбајтлуку, станујемо код неке бабе и радимо у фирми преко пута. Радно време скроз раштркано, од подне до нека доба ноћи, довукли једну машину у собу да бисмо чачкали не знам ни ја шта већ. Са неке дискетЛе ископам неку од верзија пасијанса и помислим да би… могло. Јер Фокс 2.6, јелте, више није само алатка за базе података, то је озбиљан језик који има свашта. Оно, нема графику, осим неке скрнаве (нова реч, тада у моди) библиотеке са незгодним приступом, али све остало је лук и вода да се уради.

И урадило се, опет усправно, и радило је. Нисмо се, међутим, много играли, јер смо пречесто морали да се селимо са машине на машину, посла је било преко главе, и ретки сати доколице су пре водили ка пиву него ка монитору. Играло се кад дођемо кући – на топ листи из тог времена налазим датуме из 1994, 1996…… Nastavite sa čitanjem >>

Историја пасијанса (2)

За младе програмере који нису успели да по опису сами напишу своју верзију пасијанса, у овом наставку објављујем осамнаесту верзију програма. Пошто тада нисам имао штампач, а ни касеташ, програме сам снимао на тракаша, што је све појела помрчина, а овај сам… сликао са екрана. Штета, не виде се боје.
пасијанс за прекуцавањеОд ’86 до ’89 сам радио у СТОУРу (сложена и тешка организација угроженог рада), прво на Партнеру, што је већ била озбиљна машина, са процесором з осамдесет, оперативни систем ЦП/М, а онда су ме пребацили на ПДП, па на Вакса. Игара на Партнеру није било, али сам нашао да има неки ЦБ80 бејзик, од Диџитал Рисрча, и претабао пасијанс на њега, па после и на ПДП бејзик (који је радио и на Ваксу, без већих измена). Наравно, графике није било. Није било чак ни специјалних знакова за боје карата, па сам морао да обрнем талон, да се карте ређају усправно, а буду приказане као текст. Црне сам ставио да буду инверзне – зелена подлога са црним словима. Поруке за четврто ређање су остале, а направио сам и топ листу. Убацио сам и “колико има сати”, на слово Т, јер се на Ваксу куцало контрол+Т а он би исписао тачно време са подугачком поруком и уништио два реда на терминалу. Слика је, у ствари, могла да се збрља ако улети било каква системска порука. Због таквих ствари сам имао и додатну рутину која би исцртала цео екран испочетка, кад затреба, на слово дублве (од милоште звано да бљу).… Nastavite sa čitanjem >>

Историја пасијанса (1)

Primedba domaćina bloga: ima neke osobite pravde u tome što se moj Komšija pridružio ekipi Suštine pasijansa. Elem, on je napisao program za jedan pasijans na nekoliko platformi. Empirijski je opovrgao trvdnju da niko nije napisao igru u… Uh, čegbremalo, to će on da ispriča… Komšija, navali.

Историја пасијанса 1: овако то данас изгледа

Пасијанс нам у породици дође нешто као домаћа животиња. Први сам одређао са шест година; у време кад сам се срео са великим, били смо већ студенти. Донела га је тадашња госпојина цимерка, ја заразио свог цимера, и ређало се до бесвести.

Осим што никако нисмо успевали да решимо главни проблем: то је ВЕЛИКИ пасијанс. Ређа се са све 52 карте лицем навише, и требају му још четири празна места. Дакле, сваки пут треба склонити све са стола, а сваки сто је магарац на ког се товари.… Nastavite sa čitanjem >>