Pauza za reklame

Volim vizionare, bilo koja umetnost da je u pitanju. Imaju, bre, petlju da teraju svoje, ma koliko ih okolina razumevala ili ne. A ne kao većina od nas: pos’o – kuća, sa nešto malo razonode između. Što bi jedna moja prijateljica rekla: “Fuj! Kakav to je to život?” 🙂 Sa jedne strane, jeste ona u pravu, lako joj je da tako gleda, još uvek je sisanče na državnim jaslama pa je ništa ne žulja. A sa druge, nikada nije delila moju opčinjenost neobičnim ljudima u kojima sam pokušavao da prepoznam nešto što se, na prvi pogled, ne vidi. Mogla je neprestano da gleda reklame, da ih duhovito komentariše i da se dobro zabavi.

Eeee, da sam i ja takav, lakše bi mi bilo. Mene reklame samo nerviraju. Izgleda da se nisam rodio kao potrošač. 🙂

Kada bolje razmislim, ispada da ja ovde reklamiram muziku za koju mislim da je dobra i interesantna. Fuj! 🙂… Nastavite sa čitanjem >>

Čovek koga znam

Brišemo prašinu, Ćerka i ja. Ona, kao svaka praktična, mlada žena, mora da nešto kaže:

– Ćale, dokle će ovi tvoji singlići da ti skupljaju prašinu?
– Što, smetaju ti?
– Mogli bi da stavimo nešto umesto njih?
– Mogli bi, nešto, što će isto tako, sakupljati prašinu! 🙂

DUST NEVER SLEEPS!!! :))

Zato sam i rekao sinu: “U životu, deli sa sestrom sve na pola, al’ ploče i muzika su tvoje! Kod nje, sve će to završiti u kontejneru, da ne pravi lom u kući. Bez obzira kakva je moda, nikada se neće uklopiti u njen ambijent… sem ako ne nađe Zeta koji to voli. A to je, danas, retkost… Imam dovoljno godina da mogu da sumnjam 🙂

A, ako joj kažeš koliko to, otprilike vredi, tek tada ćeš imati problem. Žene su praktčne: Kada im kažeš da od prodaje ploča možeš da kupiš dobru kuću, stan ili kola… Onda jebeš ploče, život, zadovoljstvo, sve ostalo… Sve ono što jesmo i sve što nismo… Sve se svede, na žalost, na… “

E, onda sam rešio da se posvetim singlovima, B-stranama, iz inata… 🙂… Nastavite sa čitanjem >>

Breme sramote

Eto, ponovo imam problem sa rečima. Taman sam hteo da nađem reference na srpskoj Wikipediji kako bi svima bilo lakše da prate šta to ja pišem, a ono – nema. Embarrassed smile

Ne mogu da se načudim, reči imperijalizam/kolonijalizam, toliko odomaćene u našem narodu, za kojima se lako poseže za kafanskim stolom, kao da ne postoje u srpskom jeziku. Šta bi na to rekli drugovi Marx & Engels, ne znam, a druga Lenjina i da ne pominjem. Just kidding

Verovatno se prevrću u grobu! Devil

Bog je komičar

Moja netrpeljivost prema muzičkoj industriji je dobro poznata. Za njene predstavnike, muzika je zlatni rudnik iz koga se izvlače enormne svote novce, a za mene je to umetnička forma. U retkim prilikama, u industriji se pojavi i dobra ideja, ali se uvek, na kraju, ispostavi da se radi o parama. Krajem osamdesetih stidljivo su se pojavili natpisi o ponovnom okupljanju Bitlsa. Doduše, bez Johna Lennona, on je već bio pokojni, pa se tražio četvrti čovek, onaj koji bi bio dostojan tog radnog mesta. Svotice koje su se pominjale bile su impozantne, a licitiralo se imenima raznih poznatih autora. Navijao sam za Elvisa Costella, jedinog iz mlađe generacije engleskih muzičara koji je imao karijeru bez ikakvih oscilacija, pouzdanog songwritera kome nije bio nikakav problem da se na svakom albumu uspešno prošeta kroz nekoliko žanrova. A i nosio je cvikere, k’o Lennon. Doduše, drugačijeg okvira, ali to se da lako promeniti. … Nastavite sa čitanjem >>

Viski u krčagu

Naterao sam sebe da, posle dugo vremena, pročešljam aktuelne svetske top liste. Znate li koliko je sve to trajalo? Kratko, nego šta, ne treba to gubiti vreme. Sve što sam čuo/video mi je degutantno i priglupo, začinjeno velikim marketinškim kampanjama koje prodaju sve sem muzike. Naročito u Americi. A ako isključim sliku, vrlo teško mogu da razlikujem izvođače. Današnja popularna muzika postaje svojevrsna zvučna kulisa, tako da se ne razlikuje zvonjava mobilnog telefona od elektronske dance muzike u klubovima.

Pitanje je da li smo to hteli? Nismo, naravno, ali ko nas pita? Stasali su neki novi klinci koji su inertni, pa im možeš servirati svašta. Samo da ne naprežu moždane vijuge. 🙁

Nekada su ovakve pesme bile hitovi!

Ožeži!!!

Problematični momak iz Dublina, Phil Lynott, imao je problem kako da obuzda svoju nezgodnu narav. Činilo mu se da je jedan od dobrih načina da izbaci višak energije svirka s bendom, bolje nego da se svakodnevno tuče i pijanči. No, ono što se čulo na prva dva albuma grupe Thin Lizzy bilo je poprilično klimavo i ličilo je pre na inventar lepih želja i muzičkih uticaja, nego na jasnu ideju. Sudbina grupe visila je o koncu, a diskografska kuća je spremala otkaz.… Nastavite sa čitanjem >>

Dečački san

Kao i svaki klinac, palio sam se na automobile. Bilo je to nešto poprilično nedostižno za mene u vreme kada su ulice u mom rodnom gradu bile, uglavnom, bez asfalta. Moji rođeni klinci mi ne veruju dok pričam o tom vremenu, a onih koji ga se sećaju je sve manje. 🙁

Članci o modernim automobilima bili su retki, radničkoj klasi je bio dovoljan i Fića, a omladina nije smela da se zavodi pogubnim uticajima trulog Zapada. Slovenci su, valjda zato što su bili najbliže tom Zapadu, pokrenuli prvi časopis koji se bavio automobilima. A mi smo, kao i sva deca, danima zevali u slike nedostižnih automobila i snevali da ćemo, jednoga dana kada porastemo, kupiti i voziti – Fiću.

Kao i obično, ja se uvek zalepim za nešto što većina ljudi i ne primeti…… Nastavite sa čitanjem >>