Ponjava

Koji li mu je sada, mislite se, čim ste pročitali naslov. Znam, nekima je ova reč nepoznata, Wikipedija se slabo bavi lokalizmima (ovoga nema, proverio sam), sem ako nisu sa anglosaksonskog područja. A i tu niste na sigurnom terenu. Ako ste daleko, kao na primer u Australiji, i ako vam je engleski jezik maternji, Google će vas elegantno zaobići. Nema vas u njegovim pretragama, nema vas i u realnom životu! Sve vam je jasno? Probajte, ništa ne košta. 🙂

Nisam lingvista. Srbi još nisu stigli da se bave tom odrednicom na Wikiju jer, po običaju, imaju preča posla, pa sam morao da skoknem kod komšija. I oni imaju svoje probleme, jezik je živa stvar koja se svakodnevno menja, ali su neke opšte odrednice već odradili i zato su u EU. 🙂

Pa da posegnemo za etimologijom, barem da znamo o čemu pričamo…… Nastavite sa čitanjem >>

Čvrsta stena

Imam folder u računaru u koji pakujem sve neke opskurnosti koje mi se dopadaju pa, šatro, tešim sebe da ću napisati nešto o njima kada mi vreme dozvoli da to malo više istražim. Malo sutra! Vremena je sve manje, a lista je sve veća, pa se sve teže snalazim u njoj.

A i Valex je načeo temu Down Under, “where women glow and men plunder”, pa kud’ svi, tu i mali Mujica.

Dakle, vreme je za pospremanje foldera…… Nastavite sa čitanjem >>

Ubica

Željno sam očekivao poštara, a on nikako da dođe. Svaki čas trčkarao sam do prozora nadajući se da ću ga ugledati. Ili osluškivao zvuke sa stepenica – poznavao sam njegov korak. Bio je, po mom računu, taj dan.

Onda se oglasilo zvono. Otvorio sam vrata i ugledao njegovo lice zajapureno od napora. Mašio se za svoju veliku, crnu torbu, i nasmejan, rekao:

– Stigla neka preporuka. Nisu ploče.

Moj entuzijazam je momentalno splasnuo ali to nije bio razlog da ga ne pozovem da uđe na standardni tretman: slatko, kafa i rakijica. 🙂

Poštar Mile je bio jedan od onih neupadljivih ljudi pored kojih svakodnevno prolazite, a da ih ne primetite. Uglavnom gleda i ćuti. Jezik mu se razveže tek kada te upozna ili posle druge rakijice. Tog dana bio je nekako čudan, ćutljiv, više nego obično. Vidim da ga nešto muči. Zamolio je da mu naspem treću.

– Neka muka, a? – pokušavao sam da ga navedem na razgovor.
– Drugu Titu je loše, jako loše… – promrmljao je i zagledao se u čašicu.

Ispratio sam Mileta, u silasku mi je mahnuo i rekao:

– Vidimo se za koji dan, ne brini, doneću ti ih.… Nastavite sa čitanjem >>

Izgubljena patrola

Acu sam upoznao za vreme “NATO agresije”, dok smo se lomatali po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Imao je 130 kila, velike plave oči i dobar smisao za humor. Njegov Kalašnjikov, za razliku od moga, imao je i ime. Lucille, sve mu je tepao. Pitao sam se zašto je dao žensko ime tom muškom “instrumentu”, ali mi je odmah bilo jasno šta je slušao.

Sećate li se dana kada je NATO ugasio svetlo celoj zemlji? I kada je grmelo & sevalo na sve strane, kao da sam Tor vitla svojim moćnim čekićem, negde, iza oblaka.… Nastavite sa čitanjem >>