Da srknem još malo kafice, pa…

One more cup of coffee for the road
One more cup of coffee ‘fore I go to the valley below
Juče sam pričao sinu kako su, svojevremeno, u časopisu Mojo, poznati i priznati muzičari birali stotinu najznačajnijih pesama Boba Dylana. Samo me je pogledao i krenuo da pretražuje bazu kućne fonoteke. S obzirom na to da je tinejdžer, ništa mu nije bilo jasno pa se, sasvim logično, razgovor nastavio:

– Koliko je dobrih pesama Dylan napisao?
– E, a zašto baš najteže pitanje?
– Zašto je to najteže pitanje?
– Zato što su oni birali sto najboljih, ja znam bar još sto njegovih najboljih…

U stvari, problem je bio da se prisetim loših pesama… I muzika je već počela da odzvanja negde u meni.… Nastavite sa čitanjem >>

Pogled na život, dugi kadar

Now I work for the BBC
Life is not what it used to be…
Letnji dan je odmicao, a Victoria Station je bila sve udaljenija iza kompozicije koja je grabila napred ka Doveru. U kupeu, preko puta mene, sedeo je Nemac duge plave kose, koji je izgledao kao da dolazi sa Woodstocka i pokušavao da otpočne bilo kakav razgovor. Iako je rekao da upravo dolazi iz San Francisca, moje misli su već bile na Balkanu i u Balkanu (kafani). Mesec dana potucanja po Evropi je očas posla prošlo, a ranac je sada bio lak kao pero. Težak je bio kofer sa gomilom ploča koji sam nosio, sve u sebi psujući. Zaista, šta mi je sve to trebalo?

Otvorio sam kofer, pomilovao vinile kao decu koju u to vreme nisam imao, izvadio omot sa natpisom BugglesAge of Plastic, a u mojoj glavi je opalila klapa i zazvonilo je: Action! Smotao sam Old Holborn i duboko udahnuo…

Kroz glavu su mi prolazile hiljade misli. Sumirao sam putovanje, London je bio svake sekunde sve dalje, a The Buggles su nastavljali da pevaju… Ne onu znanu, “Video Killed The Radio Star“, koja će ući u istoriju kao prva pesma emitovana na MTV-u, već drugu, četvrti singl sa tog albuma, “Elstree“°.… Nastavite sa čitanjem >>