Uživaj u vožnji

Prošle godine, baš na današnji dan, lopovi su mi maznuli auto. Crying face

Neprijatna situacija za svakoga, pa i za mene. U policiji sam pokušao da objasnim koliko mi je auto prirastao za srce i da treba hitno da ga potraže, a oni su se čudili zašto ga, od milošte, zovem Manzanera.

Kako prosečnom srpskom policajcu da objasnim ko je Manzanera, onaj koji zna gitarom i da zareži i da miluje? Baš kao i moj bivši auto, koji je iz mirne vožnje znao naglo da poskoči i da te zalepi za sedište. Pomislio sam da bi mi, možda, ministar policije pomogao, kao u slučaju kada su policajci urgentno uspeli da pronađu biciklo ukradeno japanskom turisti usred Beograda. Na žalost, ne družim se sa ministrima, a i ne živim u Beogradu. Green with envy

I tako, rezigniram, zažmurim i počnem da odmotavam film…

Pobegulja koja me navukla

– Hoćemo li? – upitala je moja baka.

Skočio sam kao oparen. Bio sam još od juče spreman, kada je pao konačan dogovor. Ko da joj kaže da sam cele noći samo kunjao, ne mogavši da zaspim od uzbuđenja.

Imao sam deset godina i mislio sam šta će reći roditelji. Ovo je bila tajna operacija, da ne bih prošao kao sa kupovinom bicikla, koja je bila stopirana u začetku.

Krenuli smo, a svaki moj korak je bio sve kraći i kraći. Kada smo stigli do izloga prodavnice, oči su mi se pretvorile u šoljice za kafu.

U mene je gledao, u dve nijanse sivog, GRAMOFON.

Dok je sa prodavcem završavala formalnosti, baka je rekla:

– Izaberi i neku ploču, šta će ti gramofon ako nemaš šta da pustiš na njemu.… Nastavite sa čitanjem >>