Насумица 1974.5

Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа.

Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа. Nastavite sa čitanjem >>

Nožni virtuoz

mladi lavoviE, dečko, još držiš onaj servis? Kako…? Pa, mislim servis, šta je, bogotac? To, da, hemijsko čišćenje, držiš to još uvek? Treba da operem nešto zeleno preko tebe. Mis’im, kapiraš. A ne zovem te zbog toga, to ću posle da te zovem, kad mi jave ovi koliko ima kila, nego te zovem zbog onog malog što si ga pominjao u četvrtak. Onog klinca, talenat pravi. Sad sam razgovarao sa mojima i tu možemo da mu sredimo da pređe kod nas da igra.

Ma znam da je klinac… Kol’ko? Pa, dobro… Nastavite sa čitanjem >>

Насумица 1974.4

Кад смо учили латински, било је доста тих пословица које после можете да испаљујете и правите се паметни, јер сви мисле да док дођете до њих има да знате тај латински као да сте тамо рођени. У ствари је обратно, пословице су ту да олакшају почетничке кораке; граматички нису захтевне а и остају у глави.
За ову прилику је то audaces fortuna iuvat, што би требало да значи да одважне срећа прати.  Више ми се свидео мој превод по сличности, лудаке срећа прати.

Јер ово:

Дакле одвезао девојку после једне од тих фото сеанси (беше неки ђерам, градска светла у позадини итд), дошао кући, схватио да ми је фоткалица још на троношцу и да је живчани окидач још завијен у онај редовни, хммм…

Дакле паркирао троножац иза кола, заврнуо бленду на колико већ треба, притиснуо окидач и притегао онај завртањ који га држи притиснутог, утерао кола у гаражу, вратио се, одврнуо, крај.… Nastavite sa čitanjem >>

Насумица 1974.3

Иако још нисам знао како ће испасти дуга таванска експозиција од прошлог пута, наставио сам истим правцем. Јер, фоткало се у ролнама, тих 36 снимака је био период између рада и резултата. Није било тог екранчета да се на како-тако прегледа претходни снимак, него чекај да стигне са развијања. А онда прошао воз, променило се светло, прошло пар недеља, некад и више.
Охрабрен тако непознавањем резултата првог покушаја, кренем одмах на следећи. Срећом је клуб имао просторије близу центра, па смо госпоја (тада само девојка) и ја свратили до клуба, узели статив, и попели се у једину стамбену новоградњу у центру. Тј на њу, то ваљда и данас има терасу уместо крова. Тада је могло да се уђе тек тако, ваљда је то била та тоталитарна репресија. Те сам одвалио један пејзаж.

Мало има снимака из тог периода које сам пресликавао више пута. Овај, међутим, двапут, и то уз допунску обраду дакле подрезао сваку боју посебно са обе стране, па онда још подесио и збирну кривуљу осветљења. Ни тако нисам добио оно што сам тада хтео. Прва преснимка је била сувише верна оригиналу – бледуњава и још прљавија.… Nastavite sa čitanjem >>

Насумица 1974.1

Имам збрку у глави око догађаја који су водили до ове серије. По највероватнијој причи, претходне ноћи сам извео опит из хемије – успешно сам пронашао која је то количина алкохола коју могу да поднесем уз известан напор воље, и докле та воља добацује.
Стигао сам кући уз малу помоћ својих пријатеља, ушао тихо да се моји не пробуде, и онда се сетио да сутра треба да фоткам. А немам ни једну касету филма, само дебелу ролну у кутији. Јер је било јефтиније на ролне. Дакле правац купатило, па у мраку обрезуј крајеве и мотај. Све сам успешно урадио, једино се после испоставило да нисам затворио капију како треба.

Ујутро сам се пробудио на време и стигао на радну акцију. Јер спорт, углед града и шта ти ја знам.

За разлику од радних акција из претходних деценија, кад се бар радило нешто корисно, а и омладина путовала да се сретне (и залегне ту и тамо), ово је било нешто онако реда ради, да се нешто ради. Ред је да се град мало пицне кад организује манифестовање (тј испољавање), а три месеца након овог се одржавала нека средњошколска олимпијада војвођанска. Ту онда наступа политика.… Nastavite sa čitanjem >>

Nedelja je, 16-IX-2018.

Nećete se izvući. Nema vam spasa. Opet pasulj.

Al’, ajde, bili ste dobri. Nije čorbast sa rebarcima nego gravče na tavče, koje svi redom zovu tavče na gravče. Ako neko nađe fotku tiganja kako se zapiče na pasulju, nek pošalje, objavićemo obavezno.

Prijatan nedeljski ručak vam želimo… Nastavite sa čitanjem >>

Насумица 1973.5 илити ај’ нас сликаш (2)

Воле људи да се сликају, па то ти је. Није битно ко је фотограф, није битно шта ће бити са тим сликама, ништа није битно. Само обред позирања да се обави(је), да се доживи шкљоц, па нек иде живот.
Од свих таквих прилика, ово је ваљда најстарија сачувана. Јер ретко је било да сам могао да утрошим квадрат на самозване добровољце за позирање, коштало је то штогод. Био бих, уз то, под сумњом да им наплаћујем оно што сам урадио на клупском материјалу (што се тада већ увелико решавало тако да се користио свој материјал). Зато сам ово ретко радио, и зато је ово изузетак. Јер остало је ваљда пола траке коју треба хитно развити, а појавио се неко са дугом цеви од 300мм. Дакле, ај на улицу и брзо шкљоцај.

Ово је снимљено са бар десетак метара, тј стајао сам испред клуба а они пред улазом другог или трећег комшије. Данас практично строги центар, ал’ онда се нису нешто убијали од строгоће, у Цара Душана је још била она коцка, асфалтирано је тек коју годину касније, и било је сасвим могуће да ту камион са приколицом стоји паркиран цео викенд. Немам појма ко су, нису се никад појавили да траже фотке, само су тражили да се сликају, и онда уредно отпозирали. Снајка би била импозантнија из профила, шацујем пети месец, ал’ сад шта је ту је.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: насумица 1973.2

Овај снимак је некакав изузетак. Уопште нисам сигуран да сам га ја снимио; врло је могуће да јесам. Сумња потиче од тога што је формат негатива 60х90мм, што никад нисам користио.
Али, једна таква фоткалица је постојала у клубу. Био је то, упркос формату, компактни фотоапарат. Наиме, имао је мех, и то на склапање, тако да је у склопљеном стању био величине дописнице а дебео неких 30-40мм. Изоштравало се напамет: на плочи низ коју је клизио објектив су били неки подеоци за растојање, па је ваљало ошацовати. И објектив није могао да буде нешто јако квалитетан, ако већ мора да стане у толишни простор, па зато снимци нису преоштри. Вероватно је намера произвођача (Фојхтлендер, ако се не варам,  а можда и Кодак) била да фотке буду јефтиније, јер може да се ради контакт копија, без повећавања. Годиште? Било кад пре 1940.

Нормално је на ролну филма формата 120 могло да стане 12 снимака формата 60х60мм; са 90мм дужине ово пада на 8, и свих осам су ишкљоцани на оних 500 метара од клуба до центра. Дакле ово је била техничка проба, да видимо да ли та музејска шклопоција уопште вреди нешто. У ствари, снимака је било девет… у осам оквира. Јер је објектив био одвојен од моталице, па је и окидач био на самом објективу, те није било никаквог механичког ограничења, могло је да се шкљоца цео дан а да се филм ниједном не премота.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: насумица 1973.1

Досад је ваљда јасно да је насумична била само прва фотка у овој серији. Напросто ми је наишла и дала ми идеју. Ово после се већ пробира, пре свега по томе да има причу, да ме подсети на ствари које више нису какве су биле, или напросто више нису.
Ево, покушајте да погодите шта са ове фотке још постоји.

Полако, без журбе. Место на ком је снимљена је већ гостовало на Суштини, само сам оно био снимио са неких 200м даље, а у супротном смеру. Дакле?… Nastavite sa čitanjem >>