Једна од пре: ипак се окреће

Уме да се накупи влаге у ваздуху, па светла са улица и преостале индустрије то осветле

Уме да се накупи влаге у ваздуху, па светла са улица и преостале индустрије то осветле Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: плитко и житко

Љубитеље природе прво питам да ли воле блато. Јер они то већином замишљају као парк, подшишано, геноцидним методама уклоњене сувише биљке, а ако може и понека стаза да је поплочана и понека клупа да има где да се седне. У тзв. нетакнутој природи тога нема, стазе су тамо где се угазе. Где се угази ту трава не расте. Где трава не расте биће блато.
За гажење по блату треба техника, штогод различита од хода по сувом. Не газити ни петом ни прстима него целом површином; не одбацивати се о прсте него дизати ногу – све у свему, не појачавати притисак на било коју тачку (јер се онда лепи на ђон), нарочито не укосо, јер онда клизи па се љосне. Или да се родите као барска птица.

Ово је код комшије, он има и гуске и патке. Ово је њихова стаза.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: трепни де који пут

Некад давно су се љубитељи фоткања делили на клинце са идејама и маторе прдоње са добром опремом. Подела је, дакако, груба и погрешна. Било је итекако клинаца са опремом коју смо могли само да сањамо а који нису ништа ваљано направили њом, и обратно, искусних вукова којима није било жао пара да имају чим да остваре те своје идеје.
Некако волим да замишљам да сам у тој другој групи, маторац који још није испробао све што му је пало на ум. Овог пута, стробо (велика).

Стробо ефекат сам први пут на својој кожи осетио 1976. у неком дискаћу у Орахову код Бачке Тополе, где сам са великим чуђењем пратио како жар цигарете увек тачно стигне следећу слику руке… хм, кад би тако нешто могло да се сфотка… Ефекат је био да не треба алкохол.

А онда је прошло четрдесетак година.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: најзад галеб

Нешто се не сећам да је овде било галебова кад сам био клинац. Галебови, то су оне гласне птичурине с мора, онако бели спрам плавог неба. После је испало да их има и овде. Да ли се то нешто испомерала екологија, или су нас у школи кљукали стереотипима, ко ће то знати.
Прилика за фоткање галебова у лету се указала кад смо отишли да живимо на мору. Међутим… сто проблема. Тако је испало да сам први пут успео да снимим галеба у лету тек летос, на Сави.

eos_42276~20160813_16_11_06(велика)

У ствари, и из тог морског периода имам фотака са галебовима, али не са мора, него иза куће, и то не преко лета него зими. Преко лета су на плажи, тамо им туристи бацају клопу. Кад се туристи разиђу, ето њих код нас.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: млад месец у мојој улици

Кад је легао нови Канон, башка ме обрадовала повишена осетљивост новог чипа. То би требало да значи да могу да шкљоцам са још мање светла него пре. И оно, није да није, успео сам понешто чему се нисам надао. Али, цена је зрно, које ми се понегде баш и не свиђа.
Има ту нешто о проласку на ћуприји и плаћању на мосту, или беше обратно.
e70_00512~20161005_18_48_52

(велика)

Ово ми се некако само нацртало пред објектив. Враћали смо се однекуд, и замало да заборавим фоткалицу у колима. Мој крај је миран, кола не закључавам, те сам се вратио више за казну, да мало педагошки делујем на своје памтило (мајмуне заборавни, враћаћеш се док не запамтиш да треба да се сетиш). И онда ми се укаже призор, па ти де одоли. А има ту и изазова.… Nastavite sa čitanjem >>

Годишњи од три дана (6): овај мост неће никуд

Разлика између пуног пансиона и само ноћења је толико ситна да се нисмо ни размишљали. А и занимало ме шта то кувају да им се исплати. Схватио сам да још један онакав оброк може да упропасти одмор: преспавао бих га варећи. И одлично је испало, гладни нисмо били, а у свако доба смо били у форми за шетњу.
Наравно, вечерња шетња служи и томе да испробам како се нова фоткалица сналази са слабим светлом. Намерно нисам ограничавао осетљивост, него га пустио да се разбашкари, да видим какво ће зрно да испадне. Хоће ли вући у шмрљаво есембе или у мрко-алгасто или тако неку ругобу, или ће ипак изгледати лепо? Међутим, испало је да сам прво испробао блиц.

e70_0020620160923_20_33_44pЗа неупућене (у које убрајам и себе), ово је Мост љубави. Као што се на другим местима туристичке природе баца кинта у фонтану или изводи неки други пригодан обред, овде се неко досетио да се надовеже на стихове e70_0019920160923_20_33_06-2Десанке Максимовић и од њих развије ситан бизнис. Како се то у ствари десило, нек истражује ко има времена, заузет сам писањем :). Заљубљени закаче свој катанац, са све именима исписаним на њему, на ограду моста, и то онда ту стоји ко зна докле. Ваљда једном годишње одсеку оне што су баш зарђали (а можда су се и парови дотле већ разишли а можда и нису, ко ће то знати – да наиђу свакако не би могли да нађу свој катанац испод десетина других, новијих).… Nastavite sa čitanjem >>