Category: Fonoteka

Svakodnevno se susrećemo sa gomilom ljudi o kojima nemamo pojma ni ko su, ni šta su. Gledamo lica koja su zabrinuta, smeju se ili pate. Pokušavamo, ako imamo vremena i volje, da odgonetnemo šta se nalazi iza njih. Retko nam to uspeva; duša je sakrivena duboko u ljudima i tek oni posmatrači, najpronicljiviji, uspevaju da dopru barem do nekih tananih niti razapetih u svakom čoveku.

Onima koji, pride, znaju i da napišu pesmu o tome, i to dobru, skidam kapu.… Nastavite sa čitanjem >>

Bus stop, wet day, she’s there, I say
Please share my umbrella
Bus stop, bus goes, she stays, love grows
Under my umbrella
Mrzim kišu. Da ne objašnjavam zašto je to tako. Uvek žurim da što pre utrčim u kuću, na suvo. I sigurno. Pa onda može da pada koliko hoće, samo da ne preteruje.

Sada, kada sam sve mokro zbacio sa sebe, mogu da slušam dobovanje kišnih kapi po oknima prozora i da vrtim neke stare filmove u glavi.

Odmah mi je sinula pesma “Bus Stop“, savršeno se uklapa u ovu kišnu atmosferu. I ne samo to, nego uz to sadrži i sve one karakteristične muzičke začine koji su proslavili grupu The Hollies: zaraznu melodiju, jednostavan ali efektan tekst, savršeno višeglasno pevanje & zvečeće gitare.… Nastavite sa čitanjem >>

I’m out here taking bad self portraits
of a lonely woman
Bad self portraits of a lonely girl
Sad self portraits of a lonely woman
Primetili ste onu novu maniju koja je poslednjih godina uzela maha među ljudima? Škljocnu digitalcem ili telefonom bilo šta i odmah otrče na mrežu da se pohvale. Ili šta već time misle drugima da saopšte. Misle da njihovi životi treba da zanimaju celi svet.

Nije dovoljno da se uslikaju prizori iz života. U modi je selfie, zgodan način da opalite sami sebe.

Kada si rasterećen svakodnevnig briga, možeš da pustiš mašti na volju. Samo što to ne može da se desi u Zemlji Srbiji. Nije ni čudo što u poslednjih desetak godina najopičenije stvari u muzici stižu iz severnih krajeva Evrope. Izgleda da su se Skandinavci oslobodili svih ovozemaljskih briga i bacili se na kretivno stvaranje.

I ne samo u muzici: ima tu još koječega. Možda se neko i prihvati da napiše ponešto o knjigama, flimovima i TV serijama koje imaju bolje priče od svojih uzora…… Nastavite sa čitanjem >>

Please, take me out of this place,
Yeah, I know I’m never gonna learn.
Please, take me out of this place,
What I do with my life is my own concern.
Vazda su kroz istoriju genijalci hodali po tankoj žici koja je bila graničnik što je razdvajao njihovu umetnost i stvaran život. To je zahtevalo izuzetnu veštinu balansiranja jer svaki pogrešan korak je mogao da bude koban. Nekada su i mašili tu žicu – završavali su u mentalnim bolnicama iz kojih su se teško vraćali na scenu, a nama ostaje da naslućujemo šta se u to vreme dešavalo u njihovim glavama.… Nastavite sa čitanjem >>

We try
To find the light inside, to find the light inside.
But it’s not easy,
Searching , searching, searching, searching,
For the spark,
And the light to guide us.
Izgleda da nikada neću da prestanem sa kukanjem za hipicima i par ludih godina koje nisam proživeo i iskusio ih na pravi način. Ima u tome i dobrih strana: još uvek nisam dovoljno mator da budem kandidat za umiranje, kosa mi je sve više seda ali ne opada, a sredovečne žene, kada žele da mi laskaju, govore da sam se “uvoštio”.

Kao da je ne znam kuda ide muškarac kada se “uvošti”. Sigurno ne u topli krevet.

Oni koji me dobro poznaju tvrde da imam živce k’o konopce i da malo šta može da me izbaci iz takta. Možda su u pravu: retko popizdim, ne bijem ženu & decu, sa komšijama sam ulepo… A i doktorka mi je savetovala da izbegavam stresne situacije.

Samo, ma koliko se trudio da se držim po strani neko sranje me, po pravilu, nepogrešivo pronađe.

Kako onda da ostanem miran?… Nastavite sa čitanjem >>