Si zaljubiv edno mome

Ova numera već duže vreme stoji u mom šteku predloga za muziku za popodne. I nisam znao šta da radim sa njom jer nisam mogao da nađem nijedan širi kontekst kojim bih opravdao objavljivanje. Još uvek ga nisam našao; zadesio se mali vakuum jednog plana i to je sad jedino opravdanje što ipak odlučujem da podelim sa vama ovo.

No, u čemu je trik?… Nastavite sa čitanjem >>

Dan u životu, ali kakav!

Danas pravim zamešateljstvo. Ako niste bili u prilici da vidite ovaj snimak nastupa Neila Younga na festivalu Glastonbury jula 2009. godine, svakako je važno da ga vidite; pogotovo poslednja tri minuta. A onda, ako niste znali, danas izlazi novi album Neila Younga u pratnji grupe Crazy Horse, zove se Americana, a to je događaj sam po sebi. I treće, možda će pažljivi pratilac ove rubrike da se seti da smo ovu pesmu, u originalu Bitlsa, već slušali na Suštini pasijansa.

Znam mnogo obrada pesme “A

Za tvoju ljubav

Marinko me podseća na klasik. Nisam imao druge nego da odmah turim u muziku za popodne. Veliki bend, velika pesma. Da je čujemo.

Mnogo toga važnog se dešavalo oko Yardbirdsa. Važna imena, važna praksa. Istina, Eric Clapton je tek u zrelim godinama priznao da nije on imao problem sa Yardbirdsima, nego su Yardbirds imali problem sa njim. On je bio rob forme, a oni su, kao niko pre njih van jazz muzike, osluškivali reakciju publike i improvizovali na osnovu te reakcije. Clapton to nije mogao da podnese, pa je otišao da se požali Johnu Mayallu. Ovaj ga… Nastavite sa čitanjem >>

Nema je tamo

Danas želim da vas podsetim na to da je šezdesetih bilo mnogo muzike koju je zbog trivijalne produkcije bilo teško prepoznati kao izuzetnu… Šta ćete, nije svako imao Džordža Martina na čiviluku… Grupa The Zombies je nešto najbliže akademskom poimanju pop muzike; tako je to kad imaš previše muzičkog obrazovanja. Znam da znate ovaj pesmičuljak, nego neka vam ne bude teško da ovog puta raščlanite to što slušate.

Znate li koje te 1964. godine sklapao ovakvu muziku u Engleskoj? Niko osim Zombiesa. Malo kasnije su se pojavili neki koji su pobegli iz skiffle muzike, pa… Nastavite sa čitanjem >>

Od Motowna do Long Islanda

Danas za vas biram neobičnu verziju velike pesme koju je grupa Supremes donela kroz Motown… Negde polovinom šezdesetih, na istočnoj obali SAD pojavila se grupa koju kao da je poplava izbacila… Nikad nisam mogao da ukapiram kako je taj vid psihodelije mogao da se rodi na Long Ajlendu, a ne u Engleskoj (ili bar u Kaliforniji), ali ne mari: Vanilla Fudge je grupa koja je uticala na moje muzičko sazrevanje pre nego, recimo, kanteberijska scena, jednom kad sam došao do pretraživanja po hemijski indukovanom poimanju rock’n’rolla.

Uzgred, upamtite vezu: ritam sekciju ove grupe sačinjavaju basista… Nastavite sa čitanjem >>

Idemo u Kaliforniju

Danas slušamo jednu od onih magičnih akustičnih numera iz opusa najveće prangije u istoriji muzike (posle Vagnera). Ako vam kažem da je moj omiljeni album Led Zeppelina treći, onaj na kome dominira akustika, razumećete i zašto volim ovu numeru. Istina, ona je otpala sa trećeg i završila na četvrtom albumu, ali ne mari.

Magija.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu… Nastavite sa čitanjem >>