Arhiva kategorije: Ključne numere

Podsećamo se najboljeg nasleđa popularne muzike.

Plavi sat, miris mandarine i prelaz iz mola u dur

I da karikiram Zoću Peacocka: ponekad ne možeš da se oparaš banalnih tema u baladama. Ona ga napustila, on je u bedaku, napio bi se ali nema čime, sećanja ga guše, pevao bi blues, ali ta slika je toliko lepa i taj miris za njom ostaje da sad nema kud. Kao pubertetlije. Eto. Od te patetike nisu bili pelcovani ni najveći bendovi svog vremena.… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Onako kako je zamislio svoju smrt

Sad mi tražimo skrivena značenja u pesmama koje je pevao. Naročito revnosno to činimo otkako nas je, uz ultimativni performans sopstvene smrti, onako veličanstveno zbunio i ostavio nas da zauvek tražimo odgovore na pitanja koja nas on nije terao da postavljamo, a na koja on nije hteo da odgovori. A jedina istina je ta da su sve te pesme oblikovale ličnost koja se ispod tog pseudonima krila skoro pedeset godina uglavnom besprekorne umetničke karijere najdaljeg dometa. I zbog toga nije bitno to što neke od tih pesama nisu bile njegove: on ih je pevao bolje nego bilo ko, uključujući njihove … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere, Koncepti | Označeno kao , , , |
Uputite komentar

Ne želim o tome da pričam

I can tell by your eyes that you’ve probably been crying forever, And the stars in the sky don’t mean nothing to you, they’re a mirror. I don’t want to talk about it, how you broke my heart. If I stay here just a little bit longer, If I stay here, won’t you listen to my heart, ohh my heart? Znam, čuli ste ovu pesmu nebrojeno puta kako je peva Rod Stewart, a pojma nemate ko je njen autor i kako zvuči u originalnoj verziji. Evo novog priloga za naš mali serijal o važnim pesmama koje nisu proslavili njihovi autori … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Dva koraka nazad na duvanskom putu

I was born in a dump lump My mother died, my daddy got drunk They left me here to die or grow in the middle of Tobacco Road Pre oko tri nedelje, zvanično sam načeo serijal tekstova o pesmama koje nisu proslavili autori ili oni koji su je prvi snimili, nego je pesma morala da “legne” u odgovarajućem trenutku na sceni, po pravilu u izvedbi nekog drugog, koji bi se usput i bolje omastio od te pesme. Ispitivanje uzroka tih dešavanja bi trajalo dugo i bilo bi teško, mada ne sumnjam da bismo na tom putu pronašli mnoge pikanterije. Nažalost, … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Komadić mog srca

Danas ću otvoriti jednu temu koja me odavno žulja. Istina, njome smo se već bavili, ali smo retko isticali šta se tu zaista dešavalo. Elem, govorim o pesmama kojima su večitu slavu doneli drugi, a ne oni koji su ih prvi otpevali. Kao prvi primer, podsetiću vas da sam o pesmi “Hey Joe” pisao još pre četiri godine. Billy Roberts je čovek o koga se svet jako ogrešio, uključujući onog producenta koji je na prvi singl Jimija Hendrixa dopisao da je to tradicional, i nas koji mislimo da je veliki Jimi Hendrix doneo tu pesmu svetu. Ne: Jimi je tu … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Rode ili ždralovi, ponekad je svejedno

Verujem da znate ko je Marc Almond. Ovaj vanserijski pevač je tokom duge i plodne karijere pokazao da je postmodernoj vokalnoj interpretaciji važnije dodati pamet nego belkanto. Da nije tako, njegov glas ne bi bio dovoljno ubedljiv. Da nije tako, Almond ne bi smeo (ili bi smeo, pa bi propao u pokušaju) da zahvati i neke veoma neobične muzičke materijale. Poput ovog. (Originalni spot onemogućava ugradnju na stranice: pogledajte ga direktno na Cevki.)… Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Žudnja za životom u vukojebini u pustinji Mohave

A desert road from Vegas to nowhere Some place better than where you’ve been A coffee machine that needs some fixing In a little café just around the bend… Da li ste gledali film Bagdad Café (1987)? Ako niste, pronađite način da učinite to. Neću vam prepričavati taj film: kad se pretvori u reči, radnja zvuči banalno. Slojevi su ono što kombinaciju te priče, slike i muzike čini veličanstvenim delom… A pre nego što se tokom gledanja potpuno zbunite pitajući se “zar je moguće da Holivud ipak…”. Ne, nije moguće da Holivud ipak napravi niskobudžetno remek-delo u kojem se, za … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

Nekome moraš služiti

Stotinu me muka snašlo. Hteo bih jedno, moram drugo. Rad je muka: koliko god da voliš svoj posao, postoje granice, jer čoveku nije svojstveno da trpi moranje. I eto, pisao bih više, svrbe me prsti da pustim mašti na volju i da pomognem našem vrednom muzičkom uredniku bar malo, ali ne ide dok ne uhvatim vikend. Benasta stvar je u tome što imam pripremeljeno dvadeset zicera za pisanje, ali onda preko njih uleti pravi dragulj, ma legne k’o saliveno. I šta onda drugo da uradim ili kažem, nego da pastim ovo u vaše uši i vaše duše.… Nastavite sa čitanjem … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
Uputite komentar

To mora da je anđeo

Sva je istina i ja od toga ne mogu da pobegnem: ako izuzmem nešto vrlo malo aktuelne muzike koja mi je bila po volji osamdesetih, trendovsu muzičku scenu te decenije sam uglavnom ignorisao. Ajde-de: slušao sam Dire Straits, čak sam pohodio koncert grupe Queen, po volji mi je bio Sting. Uživao sam u muzici Kate Bush, duboko poštovao Petera Gabriela, provaljivao liriku Springsteena. Navijao sam da opstane makar i krnji Pink Floyd i potajno se nadao da će se Led Zeppelin ipak ponovo ujediniti. Nadao sam se da će se Clapton vratiti na put pravednika i da će se okanuti tog … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere | Označeno kao |
1 komentar

Класика, симфонијска, оркестрована

Не волим да правим тројке, то ми је некако распар, али овог пута чиним изузетак. А можда ћу наставити и са четвртим делом, управо ми пада на ум шта овде фали на мом списку рок симфонија… Дакле имали смо први имагинарни албум Корни Групе, имали смо Флојда одсвираног тачно како је то пјесник хтио ријет, е сад нам треба једно преуређење један аранжман једна транскрипција за симфонијски оркестар. Без певања овог пута. Когод да је ово прерађивао, схватио је то тако да гласови немају шта да траже у симфонијском оркестру. Зашто и откуд баш Јапанци то да ураде, немам појма, … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka, Ključne numere, Koncepti | Označeno kao , , |
Uputite komentar