Arhiva kategorije: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Једна од пре: зелено светло

Како то већ бива, испада да смо апсолвирали стаари Београд и прешли на онај новији, јер се ћерка тамо преселила. Сад и не шврљамо толико по крају, већ знамо где је шта, али испочетка је било да се набавља час ово час оно. Кад кренемо у набавку, то обично бива тако да моје даме уђу у дућан, а ја останем напољу, припалим и зверам около. И налазим свакакве амбијенте. На овом месту сам штрикнуо бар четири за овде (а и за понети), а од тога, методом научне насумице (научио сам се томе), ова. (велика) Место је… бемлига, можда бих и … Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Arhiva, Foto beleške, Pisanije | Označeno kao , , , , , |
Uputite komentar

Oni koji vole Šri Lanku

Alan Watts je jednom rekao: Skloni smo da o sebi mislimo kao figurama prošlosti, motivisani nečim što je uvek iza nas. A šta ako bi se prošlost mogla tumačiti kao posledica sadašnjosti? Otvori um, pokušaj.… Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Koncepti, Naravi, Pisanije, Putovanja | Označeno kao , , , , , , , |
Uputite komentar

Им’о сам страшан трактор

Има један стари виц који се сваки час појављује поново, ко зла пара… био је спомињан и овде. Пуна верзија је затурена негде у архивама старог Сезама, а овде… ајде по сећању. На неком пољопривредном сајму сретну се Лала и Тексашанин. Реч по реч, пиво по пиво, распричају се они, и у нека доба пита Амер – Јел, пријатељу, имаш ли ти шта земље? – А, фала на питању, радим три максима (ускаче преводилац да објасни), првокласна, дугмад да сејеш капуте да жањеш… А ти, имаш ти штогод? – Е, другар, не да имам, него кад седнем ујутро на трактор … Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Koncepti, Literatura, Pisanije | Označeno kao , , , , |
1 komentar

Не застарева

За рођендан, давне шесетреће, купе ми грамофон. Наредних неколико година куповали су се синглићи, мање више по томе шта се мојима свиђало, и то углавном тадашњи поп, тзв. забавна музика. Са понеком комендијом – тадашњи комичари су штанцовали синглове – и понеким излетом у међуградске и романсе. И ту се мени свиди ова. Скоро необјашњиво. Нит је била прва лига – тада су жарили и палили Лола Новаковић и Ђорђе Марјановић – нит сам ја био довољно одрастао да се напалим на добру рибу. Ал’ некако се увек догађало да у следећу туру синглића (поприличну, понекад чак три комада) улети … Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Arhiva, Fonoteka, Pisanije | Označeno kao , , , |
Uputite komentar

Elemental

Na početku ovog filma, vidimo citat Antoana de Sent Egziperija: Gomila kamenja prestaje da bude gomila kamenja kada je neko posmatra sa idejom o katedrali u mislima.… Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Istorija, Jezik, Koncepti, Pisanije, Pojave | Označeno kao , , , , , |
Uputite komentar

Ој, кафано: кисела у Крагујевцу

Током оног свраћања код колеге самураја Зоће, засели смо два-три пута за кафански сто, међутим од свих тих фотки… ова. Јесте да се на њој не види нико, не види се ни Крагујевац, ни стара гимназија у позадини, ни она успијуша што је седела иза Зоћиних леђа, али можда баш зато. Јер, управо овако је то било. Ту је у ствари све. Кисела, еспресо, две несуље, пепељуга и пиксла са кесицама. Сав кафићки инвентар је на броју. Крај августа, још није толико врућина као што ће бити само сат-два касније, седимо пред кафићем на тргу, штогод смо у хладовини од … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Pisanije, Putovanja | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar

Ој, кафано: позоришни клуб

А онда је дошао и тај кермес, 40 година од матуре. Јесмо ми, како неко из одбора рече, невидљива генерација – дали смо укупно једног председника општине и то погрешног, а међ директоре, славне и газде нас нема – ал’ бар можемо да добијемо позоришну салу за свечану академију. Скупили смо чак и лову за два млада глумца да нам воде програм и одиграју две једночинке (нешто од Чехова и нешто из “Пријатељство, занат најстарији“). Некако сам опет успео да имам посла иза сцене, где сам се био доста мувао давне седамдесетдруге, кад сам се самопрогласио клупским репортером са фестивала … Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Koncepti, Pisanije | Označeno kao , , , , , |
Uputite komentar

Veličina nije bitna

Ponekad je dovoljna samo jedna reč, upućena u strogo određenom smeru, da nastane veeeelika tarapana. Postoji način da se to opiše slikovito. Veličina nije bitna. Nikad ne potcenjuj moć lančanih reakcija.… Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Koncepti, Naravi, Pisanije, Pojave | Označeno kao , , , , , , |
Uputite komentar

Ој, кафано: пивница

У јесен 2013. ме увукоше у одбор за организацију четрдесетогодишњице матуре. Тешко жабу у воду натерати, било ми штогод и мило да се виђам мало са друштвом из генерације, не само из свог разреда и школе, него и остале две гимназије. Састајали смо се последњег четвртка у месецу, у пивници, од октобра до маја. Прескочили два месеца, ал’ ипак мало много. Пивница… све је као што је некад било, осим што није. Инвентар, практично нетакнут, сви они столови од масивног дрвета, оне светиљке и остале цеви од бакра, све у стилу саме пиваре. Осим што нема пива. Тојест, нема пиваре. … Nastavite sa čitanjem >>






• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Pisanije, Pojave |
Uputite komentar

Ој, кафано: комшијин шанк

Мада у начелу не идем на места која се зову на енглеском, за комшију сам учинио изузетак, јер му се место зове “Гринфилд”, по нашој месној заједници “Зелено Поље”, што није ни тако лош штос. И што има лашко чрно. Лашко чрно смо пили укупно једном пре тога, кад смо оно 1976. из Врсара скокнули до Трста. Одвезао нас другар до Копра, ми се бавили пазаром и шетњом цео дан, и увече успели некако да побркамо часовне зоне и стигли да у Копру видимо спремачицу како затвара станицу, отишао последњи аутобус. Стопирање до Врсара би било подугачка прича за себе, … Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Koncepti, Pisanije | Označeno kao , , , , |
Uputite komentar