Odškrineš vrata, a bujica ih izvali

Da li se najpoznatiji lingvista Srbije umorio? Iza njega, nije ih ostalo mnogo. Šta ako sad navale ćiriličari?

Akademik Ivan Klajn (slika preuzeta sa srbijanet.rs)Nekoliko medija prenosi reči akademika Ivana Klajna u članku koji je prvi objavio list “24 sata” pod naslovom “Daunloud i guglovanje uskoro u srpskim rečnicima“. U tom članku se obrađuje uvek vruća tema prihvatanja tuđica u jeziku.

Većina navoda u tom članku je zasnovana na poznatom i opšteprihvaćenom pristupu po kome važi da reč koja je u živoj upotrebi treba da ima svoje mesto i u matičnom rečniku jezika. Citat:

Nastavite sa čitanjem… “Odškrineš vrata, a bujica ih izvali”

Fotografija dana, 30. mart 2011

Mogao sam očekivati da će fotografija dana ponekad biti mimo plana, ali da će to biti tako brzo po početku…

A pride, trebalo je i praktično osetiti da publikovanje fotografije dana kad-tad mora da izostane, po prilici gužve koja je uvek moguća, kao tokom dana iza mene. Zaključujem da je, zapravo, bitno da fotografišem svakog dana, da to bude neka isplanirana slika i da se tog plana držim što bliže, a objaviću je već kad budem stigao. Pa eto, kasnim samo nekoliko sati, nije strašno.

Iako mimo plana, kao što rekoh, fotografija dana je ipak ušla u pravilo da o fotki moram da razmislim  i da je zgotovim u glavi pre nego što uzmem fotoaparat u ruke. To je ispunjeno, a prilika je apsolutno vanredna (i izvanredna), pa i te kako mogu da budem zadovoljan.

Evo fotke, a usput mi dozvolite i sekund izliva emocija.

Fotografija dana za 30. mart 2011.

Ujka Dragan želi dobrodošlicu na svet maloj Jani!

E, tako. Sad mi je srce na mestu Open-mouthed smile

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 30. mart 2011”

Panorama Temišvara

Da li ste se iskušavali sa panoramskim fotografijama?

Panorame su zgodna stvar u digitalnoj fotografiji. Ranije je to bila skupa i teška tehnika. Ukoliko umete da fotografišete kako valja, možete dobiti baš zanimljive rezultate.

U svojoj kolekciji imam dosta panorama, manje ili više uspešnih. Možda ne baš najuspešnije (u tehničkom smislu), ali meni verovatno najdraža je panorama Temišvara koja pokriva punih 360°. Stao sam na sred trga (kome, izvinite, ne znam ime) sa fotoaparatom na tronošcu, pa opal’.

Panorama Temišvara

Dakako, ova sličica je besmisleno mala. Ovde nemam načina da je povezujem u uredan prikaz, nego evo direktnog linka, pa je gledajte u veličini 10000×1000 piksela (1,5 MB; pobrinite se da uvećate sliku na 100%).

Crkva sa dva tornja koja se nalazi malo levo od sredine je srpska pravoslavna crkva. Sivozelena zgrada koju vidite neposredno levo od nje je zgrada Magistrata, važna građevina u istoriji Srba u Temišvaru. Desno je plavožuta zgrada Srpske patrijaršije, ona ista u koju su, po priči Stevana Sremca, pop Ćira i pop Spira išli vladiki na noge da im arbitrira onaj slučaj izbijenog zuba.

Tehnika panorame je zanimljiva za priču; vratiću joj se nekom prilikom. Tada ću vam objasniti koje sam sve greške napravio dok sam slikao za ovu panoramu.

Postoji samo jedan lek

Nacija je na kolenima: ljubav je pobedila. Prestali smo da strepimo, da drhtimo. Oni sa slabijim živcima su malčice pišnuli u gaće od uzbuđenja. Ostali će zaspati snom pravednika i tako se najzad izvući iz mentalne krize.

Tuga jesenja... uh, prolećna: hoće li se pomiriti? Nacija zadržava dah. Čak su i kučići pobrljavili od iščekivanja...Najzad, nije to lako: nemaš više svojih problema, pa se baviš tuđim, kao što je red. Od sve muke, zadesi se strašna nevolja: prekinula se romansa između neke voditeljke sa televizije i nekakvog nalickanog pevača komercijalne muzike. Nacija prolazi golgotu dok ona odlazi na doručak kod njega: nije problem to što je ona otišla na doručak kod njega, nego što nije bilo kamere u njegovoj kuhinji, pa ne znamo ni šta su radili ni o čemu su pričali. Mediji su zakazali, pa mi ostadosmo uskraćeni za informacije neophodne za dalje delovanje.

Bio je to dan zebnje za srpski narod, jer on je otišao da mazne lovu negde u inostranstvu, a ona kući da odrema posle rane jutarnje smene. Oni hrabriji su stameno ostali uz kioske u očekivanju nekog vanrednog izdanja bilo kog od relevantnih tabloida. Oni sa slabijim živcima su tiho plakali u nekom prikrajku, pazeći da im slučajno ne promakne neka informacija o pozitivnoj promeni na nekom od 110 kanala kablovske televizije koji se, srećom, bave tom vrstom društvenog angažmana..

To ti je srpski narod. Čak i u času najgrđeg jada iskazuje optimizam koji nema pandana u modernoj istoriji.

Nastavite sa čitanjem… “Postoji samo jedan lek”