Hej, Sveti Petre

Davne 1966. godine pesma “Friday on my mind” bila je planetarni hit u izvođenju The Easybits. U jeku “bitlmanije” oni su bili australijski odgovor na tadašnju histeriju koja je zavladala među mladom Down Under populacijom. Snimili su veliki broj pesama koje su postale hitovi u drugoj polovini šezdesetih, a danas se više spominju po tome što je koautor ove pesme, George Young , stariji brat Agnusa Younga i Malcoma Younga, članova grupe AC/DC i koproducent njihovih prvih šest albuma.

No, dok je sarađivao sa mlađom braćom, George Young je, kao i obično, imao i sopstvene planove. Airplane

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Uvek ćeš me na žurkama naći u kuhinji

Verujem da se većina nas seća žurki iz mladosti. Bila je to odlična prilika da se zabavimo, poslušamo dobru muziku do koje se mnogo teže dolazilo nego danas, a i odvoji neko zgodno žensko čeljade. Malo dobre volje, slobodna gajba i neznatna količina alkohola – bili su to sastojci dovoljni da se provede zanimljivo veče.

Za razliku od nas, današnji klinci piju k’o smukovi. Smile with tongue out

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Zlatnosmeđi obrt

Kraj 1981. godine za grupu The Stranglers je bio vrlo traumatičan. Snimali su novi album, diskografska kuća je bila nezadovoljna materijalom prigovarajući im da više nisu ono što su bili, a oni su već odavno odlučili da mnogo toga promene u svojoj muzici. Naizgled, nerešiv problem.

Spas je stigao u poslednji čas.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Једна од пре: свежа лимарија

Е не, варате се, није аутомобилистичка тема. Опшив на забату и кућица за лотру. И први лимар за кога могу да се закунем да је поштен и савестан мајстор свог заната, све ради како треба па још мало приде, и још мало боље него што смо ми то замислили. Ако вам треба, јавите ми се.

Овог лета смо на башти имали случај Густава. Пао део плафона на једном месту, а и том забату већ пола дасака фали. А онда још једно шеснаест пута “е, мајстори, кад сте већ ту, ајде да средимо и ово”. Раде већ два месеца и још нису готови, а нису лењи. Крај се назире…

eos_4217920160805_20_04_06

(велика)

Колеге самураји можда неће познати место где су већ једном седели, јер ово је да га рођена мати не позна. Већ је и комшилук приметио да се ту нешто сија, чак из другог сокака, бљешти им нешто.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške | Označeno kao , , , |
Uputite komentar

Guske u blatu

Tokom sedamdesetih, iako su vođene žestoke rasprave među kritičarima, znalo se ko je neformalna kraljica engleskog folk roka. Ako su Fairport Convention bili grupa koja je ovakvu muziku popularisala među rok publikom, sasvim je normalno da je njihova pevačica Sandy Denny bila osoba na kojoj je bio fokus. I to niko ne spori.

Na žalost, Sandy Denny je, 1978. godine, prerano završila svoju životnu priču.

Druga ključna grupa koja je svirala istu vrstu muzike bila je Steeleye Span. Zato nije čudno što je njihova pevačica Maddy Prior bila sasvim logičan izbor za novu kraljicu.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Mi, sjebani

We know not the fire in which we burn
But we sing and we sing and the flames grow higher
We read not the pages which we turn
But we sing and we sing and we sing and we sing

Jesam li vam pominjao da sam se, posle pet godina, ponovo zakačio na FejZbuk? Winking smile

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
1 komentar

O, ne seri, šuti…

…iz daljine želim gledat’ kako sklapaš utovar.

I što onomad reče Hogar (ali ne onaj, a ni onaj, nego onaj što je Šefu doneo kašasu na poklon), umno se smešeći i držeći kažiprst podignut u znak prohteva za maličak pažnje:

Nije ŠBB KBB, to je prevaziđeno; sad je ŠBB DJB.

A jes’ vala. Pravo veli čovek. Kad bi bilo je već bilo, nego ako nije bilo, daj da vidimo šta bi bilo da je bilo.

Stvar pogleda na svet

Vidiš, to je taj problem sa kojim se suočavamo: niko nas ne zarezuje ni za suvu šljivu dok ne saopštimo svoju konstataciju onako kako treba. A mi čak i parole izgovaramo na pogrešan način. Nije zato ni čudo što ne uspevamo da napredujemo.

Ove nedelje, dakako, nema utovara. Dežurni su zadremali: nerad obuzeo, braćo draga.

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Komentari | Označeno kao , , |
Uputite komentar

Pod pritiskom

Vraćam se iz prodavnice vukući pune kese sa bakalukom i, uzgred, psujem sebe što sam se pretovario. Vrata zgrade mi otvara komšija i prijatelj koji je, umesto uobičajenog poziva na kaficu i rakijicu, uspeo samo da procedi: “Noćas su mi maznuli akumulator iz auta, tu, na parkingu.”.

I sam savršeno dobro znam kako se čovek oseća u takvim trenucima – meni lopovi akumulator nisu ni skidali. Odneli su auto. Green with envy

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Zamalo da se pređem

Kako nekada imena grupa mogu da te zavedu. Kada sam ovlaš pročitao recenziju za album grupe Trespass prva asocijacija mi je bio istoimeni album grupe Genesis. O, ne, još jedan klon, pomislio sam. I bio sam spreman da ga lagano preskočim jer sam se takvih stvari naslušao proteklih decenija, a samo mali broj njih je uspeo da se približi kvalitetu svog uzora.

Već prvi video na Cevki me je bacio na kolena. Svirka kakvu odavno nisam čuo!

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Fonoteka | Označeno kao |
Uputite komentar

Једна од пре: вагони на фабрици станици

Ако је неком чудно да чује “фабрика станица”, то је зато што није одрастао довољно близу старе индустријске зоне у Зрењанину. Она је имала и своју железничку станицу, која се звала “Зрењанин фабрика”, и то званично.

У ствари, зове се још увек, него је индустријска зона покојна. Зато ова фотка не спада у ону врсту фото сафарија званог “тражимо Сталкера да нас проведе кроз Зону” (јер се никад не зна кад ће неки радник неког обезбеђења да запати Чворовићев синдром), него је требало да спада у кафанске.

eos_4209520160730_19_16_58

(велика)

Ово је призор тачно преко пута те кафане.

Фабрика станица је својевремено имала поприличан промет. Јутарњи возови су довозили бар половину радника за добар део два-три Комбината (и Серво Михаљ, и текстилну и металну индустрију којегде по крају). Пошто се део погона налазио иза пруге, изграђен је и пешачки мост преко колосека, јер је бивало и удеса – замор, пиће, магла, ноћ… Сад овуда прођу два-три воза дневно, раднички су одавно укинути (овде дође линк на “Радничка класа одлази у рај”, нема, побрисали злотвори), теретни нешто више ноћу него дању…

Nastavite sa čitanjem >>

• Objavljeno u kategoriji Foto beleške, Istorija, Putovanja | Označeno kao , , , |
Uputite komentar