Božićna

Nisu sve namenske pesme isprazne i dosadne za slušanje.

Svake godine početkom novembra počinje da se dešava ista stvar koja, barem meni, trenira živce. Počinje se sa najavama “božićnih albuma” koji bi trebalo da nam ogreju srce i dušu, dok se, istovremeno, podgreva potrošačka histerija u čije sam se delovanje onomad uverio sopstvenim očima. Stav izdavača razumem – ovakvi albumi se prodaju “kao alva” i inkasiraju siguran i veliki prihod. S druge strane, uglavnom su sastavljeni od pesama koje nisu autorske, pa je slušanje ovakvih dela beskrajno dosadno čim prođe par onih koje su poturene kako mamac za naivne kupce.

Pa makar ih pevali Elvis, Dylan ili neko treći.

Nastavite sa čitanjem… “Božićna”

Potrebno je da te neko voli

Dragocenosti se nalaze razbacane svuda oko nas. Samo ih treba pronaći.

Znate i sami da prčkajući po internetu možete da naletite na svakojake ljude. Moje možda najbizarnije iskustvo je bilo kada me je spopao tip iz Urugvaja koji je hteo da razmenimo malo muzike. Zanimao se za italijanske grupe, što me je poprilično iznenadilo s obzirom na to u kom delu sveta živi, a kada sam mu rekao da su to naše komšije, bojažljivo me je upitao da nemam nešto od jugoslovenske progresivne muzike jer ima album grupe Tako koji je licencno objavljen u Brazilu.

Samo što nisam pao sa stolice. Surprised smile

Imam ja još sličnih iskustava.

Nastavite sa čitanjem… “Potrebno je da te neko voli”

Šofer

Pored velikih hitova koji su proslavili grupu Duran Duran, neke od njihovih najboljih pesama su ostale u zapećku.

Krajem sedamdesetih, punkeri su se već bili izduvali, New Wave perjanice su sve više postajale uvažavani muzičari, a mediji su očajnički pokušavali da se uhvate za nešto što bi bilo novo i interesantno širokoj publici. Disko je, takođe, polako odumirao, a umesto njega plesnim podijumima su zavladali neki novi klinci koji su svirali pop/dance muziku zasnovanu na novoj generaciji sintisajzera koji su bili u tom trenutku dovoljno jeftini da je mogao bilo ko da ih priušti.

Da ne zaboravimo i one elektronske bubnjeve čiji je zvuk podsećao na udaranje po praznim plastičnim kutijama.

Nastavite sa čitanjem… “Šofer”

Magične cipele

Nekada nam pođe za rukom da sklopimo priču ni iz čega zarad jedne odlične pesme.

Čarobnjak iz Oza je američki mjuzikl snimljen daleke 1939. godine prema dečijem romanu L. Franka Bauma. Priča je jednostavna – Dorothy i njen pas upadaju u tornado i nekako završavaju u nepoznatoj zemlji Oz. U njoj sreće mnoge likove koji se prema njoj ponašaju prijateljski ili neprijateljski, a ona pokušava na sve moguće načine da pronađe čarobnjaka uz čiju pomoć bi mogla da se vrati kući. Dorothy je igrala Judy Garland, a film je dobio dva Oskara – za originalnu muziku i najbolju originalnu pesmu.

To je bila ona dobro poznata “Over the Rainbow“.

Nastavite sa čitanjem… “Magične cipele”

Koja su sećanja ostala za nama

I posle više od 50 snimljenih albuma, za Danu Gillespie je malo ko čuo. Novi album sa starim snimcima je dobar povod da bacimo pogled na interesantan period njene karijere.

U vreme kada je Dana Gillespie postala britanski juniorski šampion u skijanju na vodi niko nije ni mogao da nasluti kakav će biti njen životni put. Ubrzo je njeno interesovanje za sportove na vodi splasnulo, a sredinom šezdesetih se zainteresovala za muziku. U nekom od londonskih klubova susrela je srodnu dušu sa kojim će postati doživotni prijatelj. Mlađani David Jones je i sam tražio sopstveno mesto u muzičkom svetu pevajući u grupi Mannish Boys. Zajedno su se glupirali, bili su mladi i neobuzdani, a ubrzo su otkrili da i Dana poseduje muzički talenat.

Uskoro je snimila tri pop singla za PYE. Njen potencijal su prepoznali ljudi iz mnogo moćnije Decce i omogućili su joj da snimi par albuma 1968. godine. Pominje se da su na njima svirali, između ostalih, John Paul Jones i Jimmy Page, znate već iz koje grupe.

Malo kasnije i njen pajtaš David Jones započeće karijeru pod novim imenom – David Bowie.

Nastavite sa čitanjem… “Koja su sećanja ostala za nama”

Devojka je bolja od “devojke”

Kakva je razlika između devojke i “devojke”? Ovo je tema kojom su se mnogi muzičari bavili u svojim pesmama. Još uvek nemamo pravi odgovor.

Za razliku od britanskog punka/new wavea koji je bio posledica ekonomsko-društvene krize na Ostrvu sredinom sedamdesetih, američka varijanta je imala utemeljenje u muzici. Sirovi minimalizam svojstven ovakvim grupama pojavio se još na kraju šezdesetih, pa se može reći da su grupe poput Velvet Underground, The Stooges, The MC5, The New York Dolls… svirale punk i pre no što je ovaj termin smišljen.

Sredinom sedamdesetih i američka punk/novotalasna scena postala je raznovrsnija. U New Yorku su kraljevi punk scene, koja je imala artistički pristup, bili The Ramones. No zaraza se širila i muzika koja se izvodila poprimala je specifične začine podneblja pod kojim je nastala: u Clivlendu se negovala otkačenija i eksperimentalna varijanta, u Los Angelesu agresivna, bliska onome što će se kasnije nazvati hardcore punk, a u Bostonu nešto što je bliže garažnom power popu sa kraja šezdesetih nego punku…

Nastavite sa čitanjem… “Devojka je bolja od “devojke””