Kuka

Gledao sam dokumentarac koji se bavi popularnom muzikom. Jedan od upečatljivijih trenutaka u njemu je segment u kome tip koji piše hitove za danas uspešne i tiražne pevačice objašnjava kako oni nastaju:

– Kada sam bio mlad i naivan mislio sam o muzici koju stvaram da je umetnost. Diskografske kuće za koje sam radio su mi promenile perspektivu – one su u mojim pesmama tražile uspešnost. Brzo sam naučio da je za uspešnu pesmu potrebo da ima – upotrebio je izraz – “hook”…

Ako nema nečega za šta će slušalac da se zakači, džabe muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Kuka”

Bluz Toma Troberta

Tragovi parfema na staroj košulji umrljanoj krvlju i viskijem
Laku noć čistačima ulica, noćobdijama, lučonošama
A laku noć i Matildi

Ponekad zaista nema šta veliko da se priča, jer muzika sve sama kaže onima koji umeju da slušaju. Hajde da pokušamo.

Za danas sam vam priredio iznenađenje. I to veliko.

Nastavite sa čitanjem… “Bluz Toma Troberta”

Nožni virtuoz

mladi lavoviE, dečko, još držiš onaj servis? Kako…? Pa, mislim servis, šta je, bogotac? To, da, hemijsko čišćenje, držiš to još uvek? Treba da operem nešto zeleno preko tebe. Mis’im, kapiraš. A ne zovem te zbog toga, to ću posle da te zovem, kad mi jave ovi koliko ima kila, nego te zovem zbog onog malog što si ga pominjao u četvrtak. Onog klinca, talenat pravi. Sad sam razgovarao sa mojima i tu možemo da mu sredimo da pređe kod nas da igra.

Ma znam da je klinac… Kol’ko? Pa, dobro, srećan mu rođendan za mesec dana. Ha-ha! Tu onda potpišemo neki ugovor na nekog njegovog. Mojne mama-tata, je l’ ima burazera starijeg? Nije to problem, to smo već radili.

A to što se nećka, pa prospij mu neku priču. Oće Zvezdu? Oće Liga šampiona? Složi mu ono kao Nejmar, Ronaldo, Mesi, tresi. Ma to prolazi kod dece samo tako. Daš mu neki dres, ono kao original. Prolazi to i kod nas, pa kako neće kod njih. To će i ćale da mu se primi. Ćale, da, ćale. Otac, bre.

Ma, šta keva? Ko nju šta pita? Kupi joj neki frižider, ili onu sudo-mašinu. Nemoj oba, bre, se navadi posle. Iskenjaj, bre, tu priču da staramajka ne umara ruke. I obećaj još više kad mali zaradi. Ono kao bolja gajba, ili da se ta sredi. E, da, ćaletu prospeš priču i za kola, znaš i sam. Ćaletu, da, ćaletu. Ocu, bre.

Š’a…? Nemoj da mi kenjaš. Zaljubio… Mali bi da prca, a? A je l’ prco? Šta je ček’o do sada? Kako, bre, mali? A ona nevina k’o majka devet Jugovića, ha-ha! Ma, nebitno. I šta sad kao neće se odvaja od ribe, a ona neće da ide s njim. I ne treba, zabole me za nju. Je l’ mali stvarno talenat to što pričaš pika levom, desnom, glavom? To znaš i sam kako se radi. Fotkaj nju s nekim drugim da se vata na klupi, u parku, gdegod, al’ kao snimljeno mobilnim, ono uspravno. Briga me, namontiraj da tako izgleda. I onda pošalješ klincu to je bar jasno, i ovaj dolazi kod nas. Ti k’o da nisi gled’o filmove. To će sve razjebemo k’o Džeki lanac. E, imam drugu liniju. Zovem te posle za ono pranje…

Ovako to rade majstori

Ako ostavimo muziku po strani i zagledamo se u prvih deset godina karijere The Rolling Stonesa, lako možemo da konstatujemo kako su bili vrlo “nestašni”. Mick Jagger i Keith Richards su rano shvatili da je pažnja medija dobra stvar za karijeru, pa je svesna ili nesvesna proizvodnja skandala postala opšte mesto u njihovim životima.

Moglo im se.

Nastavite sa čitanjem… “Ovako to rade majstori”

Kako spakovati 12 minuta muzike u 6 minuta života

– Pile tetkino, šta ćeš da ti tetka pošalje od muzike? Nisam ti slala paketiće, evo prošlo već nedelju dana. Brinem se da ti se nije šta desilo. Da nisi bolestan, kuku tetki?

Moja tetka iz Kalinjingrada je draga osoba. Koliko me voli, valjda govori činjenica da me i dalje oslovljava sa “pile tetkino”, ne obazirući se na moje sede zaliske.

– Slušaj, tetka, malo sam opterećen drugim stvarima i ne mogu sad da mislim o tome. Uzdam se u tvoj perfektni predosećaj da ćeš pronaći nešto novo, po mom ukusu, a da me baš iznenadi.

Nije trebalo to da kažem.

Tako mi i treba kad puštam druge da mi ubacuju mine u dnevni raspored. Sad opet neće biti spavanja.

Nastavite sa čitanjem… “Kako spakovati 12 minuta muzike u 6 minuta života”

Povratak u kolosek

Ako pođemo od toga da je San Francisco u drugoj polovini šezdesetih bio centar muzičke revolucije i hipi ideologije, onda lako možemo i da zaključimo kako je grupa The Grateful Dead bila, možda, najznačajniji predstavnik takvih ideja. Kombinujući avanturistički duh okupljenih muzičara, nesumnjivu sviračku kompetenciju, otvorenost prema svim žanrovima i spremnost da izgaraju na sceni učinili su da se oko njih stvori kult kakav ranije nije viđen.

Kult se održao do današnjih dana, a ne čini samo fanove, već i muzičke sledbenike.

Nastavite sa čitanjem… “Povratak u kolosek”

Насумица 1974.4

Кад смо учили латински, било је доста тих пословица које после можете да испаљујете и правите се паметни, јер сви мисле да док дођете до њих има да знате тај латински као да сте тамо рођени. У ствари је обратно, пословице су ту да олакшају почетничке кораке; граматички нису захтевне а и остају у глави.

За ову прилику је то audaces fortuna iuvat, што би требало да значи да одважне срећа прати.  Више ми се свидео мој превод по сличности, лудаке срећа прати.

Јер ово:

Дакле одвезао девојку после једне од тих фото сеанси (беше неки ђерам, градска светла у позадини итд), дошао кући, схватио да ми је фоткалица још на троношцу и да је живчани окидач још завијен у онај редовни, хммм…

Дакле паркирао троножац иза кола, заврнуо бленду на колико већ треба, притиснуо окидач и притегао онај завртањ који га држи притиснутог, утерао кола у гаражу, вратио се, одврнуо, крај.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.4”

Kako preživeti turbo-folk i Klepetušu

Dve su stvari koje me ljuto iritiraju kada je reč o takozvanom žanrovskom sortiranju muzike. Jedna od njih je ono kad ljudi nazivaju narodnjacima svo ono audiovizuelno smeće koje se valja po medijima i po splavovima. Takvo imenovanje smatram uvredljivim po celokupno kulturno nasleđe naroda kojem pripadam, ne samo na planu muzike.

Drugo je kad me oni što hodaju planetom znajući sve i bez oklevanja prosipajući to svoje znanje svuda oko sebe obeleže kao nekog ko ne voli narodnu muziku. Elem, “narodnjak” za mene nije ništa drugo nego sleng izraz za “narodna muzika”. Za to što nišči ukusom ono nazivaju narodnjacima nisam odgovoran. Štaviše, trudim se da prema njima budem veoma, veoma neodgovoran.

Nastavite sa čitanjem… “Kako preživeti turbo-folk i Klepetušu”

Povređen

U vreme kada se Novi romantičari nisu skidali sa MTV-ja pojavio se, bukvalno niotkuda, čovek čija se muzika rezlikovala od svega ostaloga što se sviralo u to vreme. Verovatno je i sam Nik Kershaw bio iznenađen sopstvenim uspehom, jer se dve godine nije skidao sa top lista i sipao uspešne pesme kao iz rukava (“Wouldn’t It Be Good“, “I Won’t Let the Sun Go Down on Me“, “Dancing Girls“, “Don Quixote“, “The Riddle“…).

I to nije bilo sve.

Nastavite sa čitanjem… “Povređen”

Banditi

Grad Tempe u Arizoni je od onih mesta koje kolokvijalno nazivamo “slepim crevima”. Ni po čemu nije poseban sem po tome da se u njemu nalazi Arizona State University koji je, ujedno, i najveći poslodavac u okolini. Po broju stanovnika, Tempe manji je i od grada u kome živim. Kao univerzitetska sredina sa nekoliko fakulteta, očekivao sam da se u njemu formirala makar neka muzička scena, no i pored najbolje volje, nisam mogao da se setim ni jednog imena koj potiče iz Tempe – sem grupe Gin Blossoms.

A i oni nisu bili nešto posebno po čemu bi se pamtili.

Nastavite sa čitanjem… “Banditi”