Једна од пре: киоск 1

Киоск је чудна врста дућана. Некад су се по киосцима продавале само новине, дуван, разгледнице и таксене марке. Деведесете су у њих натрпале пола асортимана других дућана, јер је свако хтео да направи некакав дућан, па сте ту могли да нађете и за у се и за на се. За пода се би већ ишло теже, како се ко снађе.

Сад се то некако смирило, асортиман клопе се свео на газирана пића, воду и пиво, нема вина нема жестине. Одеће такође више нема, а од клопе су остали сладолед и грицкалице. Но, радно време им се и даље протеже дубоко у ноћ, а има их и који се никад не затварају.

Овај киоск је некако најтањи – хладњаци су постројени, тротоар није много заграђен, нема кутије за сладолед, нема решетке за бициклове (у ствари има, десет метара десно, испред банке). Фирму сам канда исекао, види се само она светлија линија на врху, а можда је ни нема, можда је тај одсјај од уличног светла.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: киоск 1”

Zabranjena ljubav

Ponekad valja usporiti i obratiti pažnju na detalje. Najzad, bar ovih dana nemate kuda da žurite, pa zašto ne biste pokušali.

Jeste li primetili da nam se život usporio? Hteli mi to da priznamo ili ne, pod prisilom koja nas je u ovim trenucima snašla, redukovali smo svoje aktivnosti na najmanju moguću meru. Reakcije na to su, normalno, individualne. Meni cela ta medijski prenaduvana priča ne može ništa. Pokazalo se da je odluka od pre mnogo godina da prestanem da gledam TV bila opravdana – stekao sam trajni imunitet na gluposti.

A to povlači i mnoge druge stvari za sobom.

Nastavite sa čitanjem… “Zabranjena ljubav”

Квашенице

Не знам како се код вас зову, код нас се зову квашенице и никако другачије. Ово је једна од ствари, попут шапурине, које могу да послуже да се утврди порекло говорника.

Имао сам грдних проблема кад сам покушао да то објасним Америма, јер код њих то не постоји. Постоји некакав француски двопек, за који вам неће помоћи никакав тостер француске производње – то је само слично, али ту се хлеб уваља у некакву специјалну смесу, то је читав рецепт. Квашенице су само хлеб уваљан у јаја и испечен у тигању, ништа више. Може мало соли, ко је тако навикао.

Тешкоће у споразумевању смо решили једноставно, показном вежбом. Остао је запамћен један момак, који је бојажљиво загризао први комад, већ спремајући у глави извињење зашто не може то да поједе. Стао је после шест комада.

Па ако вам не пада на ум шта би могло за вечеру, а нахрчкали сте се хлеба с којим сад не знате шта да радите… пријатну вам вечеру желимо.

Bwana

Kako Amerika već više od sto godina uvodi demokratiju u Nikaragvi, mislio sam da njeni žitelji nemaju vremena da se bave muzikom. A onda je usledilo iznenađenje…

Još od malih nogu sam se navukao na gledanje filmova u bioskopu. Tome je kumovala i moja baka po majci koja i sama volela pokretne slike, pa je odlazak u najbliži bioskop postao deo našeg rituala koji se odvijao skoro svake nedelje. Najviše smo voleli da gledamo komedije, a jedna od njih, Call me Bwana, uvela me je u čitanje avanturističkih knjiga koje su mi podgrevale maštu. Današnji klinci pojma nemaju o Žilu Vernu, Karlu Maju, Edgaru Rajsu Berouzu ili H. Rajderu Hagardu i pustolovinama junaka njihovih dela, jer u eri audio-vizuelnih medija kojima su non-stop okruženi nemaju vremena da sami zamišljaju slike i zvuke udaljenih i misterioznih mesta.

A kamoli da znaju šta znači reč bwana koju sam naučio još kao balavac, zahvaljujući pomenutom filmu.

Nastavite sa čitanjem… “Bwana”

Oborila si me s nogu

Kako od nastupa na Woodstock festivalu možeš da se strmoglaviš do anonimnosti? Ne, ovo nije priča o Melanie…

Lutajući Londonom, u jednoj od prodavnica ploča naleteo sam na dvostruki album Incredible String Banda. Kompilacija, sudeći po pratećoj knjižici, trebalo je da bude presek njihove karijere, a cena od 3 funte je bila prava bagatela. Enciklopedije su grupu hvalile na sva usta, a moja iskustva sa svim derivatima britanskog folka su u to vreme bila minorna.

Ukratko, pojma nisam imao šta mogu da očekujem od ISB-a.

Nastavite sa čitanjem… “Oborila si me s nogu”

Једна од пре: вечерња шетња 6

Другде се грађани сами снађу па офарбају колико могу.

Два ћошка даље, зграда коју смо већ видели са осталих страна. Ово прочеље је некад било у споредној улици, и гледало у биоскоп “Авала”. Пошто сам ту увек више гледао у плакате за наредне филмове, те фасаде се ни не сећам. Била ми је иза леђа.

Откако је ту, отприлике 1975-77, просечен магистрални пут, биоскоп и још неколико зграда су срушени, и ова фасада сад гледа на поприличан трг и нову пијацу. Ту је фотографска радња, названа по биоскопу, продавац мобилних, кафић, апотека на продају, дечији дућан и ономад поменути мајстор за бициклове.

И, ех, кафићев кавез.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: вечерња шетња 6”