Ne umem da nađem put kući

Ja verujem u tezu, koja je inače veoma česta na polju fotografije, ali važi i za muziku: prava vrednost se razvije tek kad ogoliš objekat do te mere da više ništa ne može da se oduzme. Tada ostaje samo istina, a od istine se ne može pobeći. Zato su ljudi koji se ne plaše da ogole svoju muziku pravi heroji, nešto više nego “majstori od zanata”, jer oni su svesni svoje nagosti, ali ne beže.

Biće vam jasno na šta mislim kad čujete ovo.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne umem da nađem put kući”

Sletanje u stilu impresionizma…

…Mada meni više liči na postmodernistički pristup tumačenju postsovjetskog realizma. Opskurna i nadasve vulgarna asocijacija na elemente epistemoloških analiza kasnije faze rada Vinsenta Van Goga ovde je nehotična, provokativna i na mahove naivna. Katarze nema, jer život je negde drugde.°…

Nastavite sa čitanjem… “Sletanje u stilu impresionizma…”