Čarobni amalgam

To li je, dakle: besprekorni talenat pisanja pesama jednog čoveka preklopljen fantazmagoričnim vizijama one dvojice ludaka iz Tuscona. Ne možeš poželeti više.

To li je, dakle: besprekorni talenat pisanja pesama jednog čoveka preklopljen fantazmagoričnim vizijama one dvojice ludaka iz Tuscona. Ne možeš poželeti više. Nastavite sa čitanjem >>

Još nije gotovo (repriza)

Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u čudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete.

Asocijacije i veze se nastavljaju, a dobra muzika nastaje i u čudesnim kombinacijama kojima su skloni ljudi kojima je umetnost važnija od sujete. Nastavite sa čitanjem >>

Nevidljivo carstvo

Za britansku autorku KT Tunstall teško je naći muzičku kategoriju u koju bismo mogli da je svrstamo. Lista uzora koje navodi u svojim intervjuima je jako široka, pa tako i u njenoj muzici ima svega i svačega. No, ne može joj se osporiti da su njene pesme zanimljive na mnogo različitih načina. Ona je nešto poput britanske Sam Phillips, s tim da nema tako oštar jezik, sklona je eksperimentisanju u kome nikada ne preteruje, ima istančan osećaj za melodiju u svojim pesmama i izgrađen specifičan način pevanja.



Njeno karakteristično fraziranje i boja glasa se odmah upamte i ne zaboravljaju.… Nastavite sa čitanjem >>

Kao letnji oblak

U prvi mah, kada sam video omot za album Siren’s Song (2017), pomislio sam da je u pitanju još jedan od zaboravljenih dueta star barem 45-50 godina. To ne mora da bude loše, među takvim skrivenim i zaboravljenim draguljima može da se naiđe na fenomenalne stvari, ali me iskustvo naučilo da se pripazim, naročito kod onih izdanja o kojima kolaju priče da dostižu basnaslovne vrednosti kod kolekcionara.

Za njih se, obično, ispostavi da su muzički mućkovi i gubljenje vremena.

Srećom, u recenziji albuma sam odmah natrčao na rečenicu da je produkciju radio Jeff Tweedy (Wilco), što je bilo dovoljno da duetu Kacy & Clayton dam šansu. I nisam se pokajao.… Nastavite sa čitanjem >>

Linija na kojoj se razdvaja ono pre i ono posle

One hand on the hammer, one foot by the door
Pushed by the wind, fed by the need for moving on,
Moving on to nowhere
Ima već par meseci, Peacock junior je postavio ovu pesmu na svoj zid na fejZbuku i tako me podsetio na jedan od najboljih koncerata koje smo, eto slučaja, zajedno pohodili… Beše vrela avgustovska noć pre četiri godine, zidine Malog Kalemegdana su bile usijane. A beše još vrelije kad je krenula ova pesma.

To su oni prosti trenuci kad čovek shvati koliko je malo potrebno da bude srećan.… Nastavite sa čitanjem >>