Kako svet dospeva u ravnotežu

Audaces fortuna iuvat, kaže latinska krilatica: hrabre sreća prati.
Evo jednog odličnog primera.
Setićete se, nadam se, priče o Snežani Radojičić, cikloputnice na putu oko sveta koji traje već četiri godine. O njoj smo pisali već dvaput na Suštini pasijansa (ovde i ovde), a nisam baš siguran zašto to nije češće. Jer Snežanini putopisi imaju snagu avanturističkog filma, pri čemu to nije nikakav film, već realan život nekog ko je odlučio da mu planeta Zemlja bude jedino precizno odredište.

Te avanture možete pratiti na Snežaninom blogu, gde piše povremeno, kao i na fejZbuku, gde iz dana u dan saznajemo detalje avanture koja traje.

Zakotrljana oko sveta

U času kada pišem ove redove, Snežana boravi u Džakarti, u Indoneziji. Ona tom ostrvskom zemljom putuje već sedam meseci (sa malim izletom u Istočni Timor – em dodatna avantura, em dobar manevar zbog birokratije viznog režima), a ovih dana je upravo dobila vizu za Maleziju, u čijem kontinentalnom delu je već bila. Ovog puta, uskoro kreće na ostrvo Borneo, gde će zakačiti i Bruneje!

No, moram da vam kratko prepričam kako hrabre sreća prati, a ravnoteža se uspostavlja preko svake nade, na primeru onog što je Snežana doživela tokom nekoliko poslednjih dana.… Nastavite sa čitanjem >>

Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)

Postoje ljudi kojima je toliko dosadno da postaju ovisni o smišljanju gluposti – nije važno to što je glupo, već to što je originalno, pa zato prolazi – i onda se još ponose svojim smelim ili zabavnim dostignućem. Nije to ništa novo, viđali ste takve primere mnogo puta, čak i uživo, i sigurni smo da biste mogli da navedete neki primer takve prakse.

No, desilo se nešto novo: jedan čovek je toliko zabrazdio u sopstvenu glupost da je uspeo da preoblikuje sopstveni mozak tako da ga sluša samo kad pravi glupost. Nažalost, ostao mu je trag suvisle pameti, pa je uspeo da prepozna šta je uradio i sad mu je život postao agonija. Evo o čemu je reč.… Nastavite sa čitanjem >>