Мука с речима: опера, па и ционализовање

Акт, појединачно, најчешће значи голу женску на слици. Да ми је знати како је до тога дошло.

Акт, појединачно, најчешће значи голу женску на слици. Да ми је знати како је до тога дошло. Nastavite sa čitanjem >>

Мука с речима: еква.. икво… екви… једначило!

Наслов сам, бар до двотачке, наравно украо од Миће Данојлића. Ту сам књигу купио чим је изашла, линк на мрежно издање чувам откад сам га нашао, ал’ слабо то читам јер већином знам напамет. Хоби је хоби. Мало се запусти, па се обнови, па заборави, па васкрсне. Хобисти се углавном деле на сакупљаче и ситне мајсторе. Што ови други направе, ови први трпају у своје збирке.
Пошто сам стерео тип, радим на оба канала. С једне стране скупљам свашта, ено код мене на сајту десетак спискова којечега тако сакупљеног. С друге стране, попут сакупљача часовника, волим да расклопим и видим шта има унутра, како то ради.

Дакле, еквилајзер. Шта уопште то сокоћало (сада додатак у апликацији којом пуштате музику) ради? Подешава јачину звука за сваку октаву посебно. Или ако имате јефтинији модел,  не ради по октавама него по неким другим цртама зарезаним дуж скале. Зависи колико је коштао алат, може да буде напросто једно дугме за ниске и једно за високе тонове. Да ли је алат електроника (вероватно неки намотаји и којешта) или софтвер (анализатор дигитализованог звука) није много битно, ради исто. Али чему то?… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: поглед удесно

И, миц по миц, дођох до фотке од које је почела ова серија. Сусетка претходне, снимљена истом приликом, а сетио сам се ње кад ми је рндалица нанела онај љубичанствени пејзаж са јужне стране. Учинило ми се познатим, па сам се сетио да сам се већ бавио тако нечим. Нашао, па зашао и… кренуо да пишем с другог краја (овог).
Дакле исто то јануарско вече, снимљено са исте терасе, само поглед ка Бежанијској Коси.

e70_03099~20170129_16_59_26(велика)

У ствари, имам у тој серији још неколико које би биле за објављивање (фалите ме, уста моја, ил’ ћу вас подерати), али ова ми се чини да најбоље дочарава ту зимску танку идилу.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: шарена

Кад мало боље размислим, ни овог у Америци нема. Не видим зашто, јер има доста тих кондоа (од латинског кондоминијум, сувлашће, што је бивало у време кад су имали по два цара; код Амера је то зграда где је свако власник свог стана). Ваљда их притискају та удружења власника, којима је више стало до вредности некретнина него до тог хваљеног и темељног индивидуализма.
Ово је снимљено у центру Ниша (или једном од центара, довољно је велик да је мало један), пре пет година.

img_409720120816_21_48_00_119
(велика)
За разлику од оних станова у Дунавској (дУнавској! – дунАвска је у Новом Саду), где су само тројица локалпатриота исказала свој индивидуализам, овде је то учинила половина њих, и то изгледа у паровима. Гледајући ову фасаду, све ми се чини да ово нису терасе за осам станова, него за осам станова и осам гарсоњера, или за шеснаест станова – ако се ови из средине простиру и према дворишту.… Nastavite sa čitanjem >>

слабо диваним норвешки

LajaviKrelac

е, деране, са’бих ти реко пар ствари ал’ прво да видимо ово око писања. шо данас пишем ћирилицом? па, за то има седам јаких и ваљаних разлога, као прво они твоји мангупи ми украли латиничну тастатуру, а под два, јер би писано “свако има право да писе како хоце” и под три, такође би писано “писи као сто говорис а цитај како је написано”. а друго, ‘тео сам да почнем ово данашње писаније тако да изокола поменем извесног покретно-телефонског добављача услуга, ал’ кад боље размислим, нисам ја са њима ни у каквој завери ћутања, нисмо се никад договарали да им име не спомињем, дакле тај блентави теленор ме упорно шпанује. нисам добро казо, а? штанцује? штицује? шпикује? а без ш, то како би они казали “није с него с”. е, то, спамује!… Nastavite sa čitanjem >>

Затурено у преводу (3)

Па рече “Ni Srbiji ni Grčkoj nije potreban vođa. Potrebni su nam sistem i odgovorni lideri.”. И остаде жив.
Дакле, ако се зове лидер, онда је у реду да води; ако се зове вођа, онда нам не треба. Срећом, није покушао да се послужи још и италијанским.

Питао ме неко да ли о таквим стварима размишљам на дневној бази. Пази, стварно, ја и имам дневну базу – то ми је овај сто на коме ми стоје миш, тастатура, кафа, пепељуга, телефон. Али, ту настаје проблем што ја не размишљам на њему – крај свег кртога (тачније, кртлога, да позајмим згодну реч) ту нема места да се још и ја нацртам. Имам, уместо тога, столицу; углавном сам на њој. Имао сам некад и навику да седнем на сто. Што је некако и ишло, док су столови били чвршћи и празнији.