Džentrifikacija

Standing on corner, spending my time
Out of a job, not earning a dime
Lady steps up, says I suppose
You’re a stylish young man by the looks of your clothes
Prošlog vikenda, stigne mi novi album Rya Coodera u paketiću od tetke iz Kalinjingrada. A stari majstor odavno više ne objavljuje albume ako baš nema šta da kaže, odavno je dokazao ko je, šta je i šta ume svakome ko je spreman da malo uključi onu sivu masu između ušiju. Čovek, prosto, uživa u životu i šalje poruke ne pritiskajući nikoga da te poruke čuje ako mu se neće. Zato svaki novi Cooderov album predstavlja događaj vredan pažnje i vremena. Naročito volim kako on svoje albume uvek pakuje meraklijski, bez pustog tovarenja velike količine sadržaja, onako kako se to radilo nekad, u vreme kad je vinil bio dominantni medij za objavljivanje muzike.

I tako, pustim album u pozadini dok sam sređivao neke fotke. Jednog časa, čujem kako Cooder pominje Google. WTF? Pogledam, numera se zove “Gentrification“. Za deset sekundi pronađem tekst na netu. I zaista, tamo se tek sa malo paraboličnih figura pominje glavni problem džentrifikacije – to je ono kad korporacije prodru u siromašnu četvrt, naprave hipstersko mesto, a onako usput upetostruče cenu stanarima.

I setim se kako je to aktuelni trend u Evropi, kako Google značajan deo svojih operacija seli u Evropu, kako cela EU gleda u Berlin, jer ono kako oni budu rešili problem džentrifikacije u delu grada poznatom pod imenom Kreutzberg, tako će i svi ostali…… Nastavite sa čitanjem >>

Neko Bolje Mesto (mrežna verzija)

Aj’ malo metafizičimo.
Niste se bavili temom “kuda ćemo posle”, jer niste imali potrebe za tim. Doduše, kada ste izgubili dragu osobu, imali ste svojih pet minuta nasamo sa idejom o tome da je ta osoba otišla na Neko Bolje Mesto i da tamo nema više ni briga ni patnji, ni žurbe ni stresa, ni novca ni briga, ni juče ni sutra. A onda vas je neko cimnuo za rukav i već sledećeg trenutka ste opet razmišljali o neumitnostima i izgubio se sanak pusti.

Ali, čekaj malo: scenariji “šta biva posle” se polako približavaju stvarnosti i samo je pitanje kada će iz već obrađene teme u SF-u preći u domen mogućeg, pa verovatnog i, najzad, realnog. Međutim…… Nastavite sa čitanjem >>

Koliko nula? Pročitaj ti to meni naglas!

I tako, današnje tehnologije su prava stvar kad si željan znanja…

I nije gugl nego gugol. I nije 10100, nego 10100 (iliti 10^100 ili, ako baš volite programerski, ali po starinski, 10**100). A sad, to što Anglosaksonci speluju nulu kao slovo O, to se obratite njima… Nastavite sa čitanjem >>

Google u slavu Amelije Erhart

Danas je tačno 115 godina od rođenja jedne od najpoznatijih žena dvadesetog veka i Google je u to ime postavip prikladan doodle. Toliko se dokazivala sebi i svetu da je svoj avanturizam platila glavom. A nije da nije, i drugi su je bodrili…
Amelia Earhart (1897-1937) je bila pionir vazduhoplovstva. Avanturističkog duha i puna hrabrosti preko crte pameti, postizala je mnoge rekorde: bila je prva žena koja je sama preletela Atlantski okean, a takođe je prva je osoba koja je sama preletela od Havaja do kontinentalnog dela SAD.Google u slavu Amelije Erhart (1897-1937)

Google u slavu Faberžea

Danas je 166 godina od rođenja jednog od najpoznatijih juvelira u istoriji i Google je tim povodom objavio prikladan doodle.
Peter Carl Fabergé (1846-1920) bio je poreklom Hugenot, pripadnik francuske protestantske crkve. Kada je nastupio novi talas progona na protestante posle francuske buržosaske revolucije, njegovi preci su pobegli na istok. Tako je Peter Faberže rođen u Sankt Peterburgu, gde je otpočeo školovanje. Zanat juvelira je učio u Drezdenu , ali vrhunac u svojoj karijeri je ostvario u rodnom gradu, najpre učestvujući u kapitalnoj rekonstrkciji Ermitaža, a potom postajući i zvanični juvelir carske porodice Romanov.

Faberžeova jaja

Google u slavu Roberta Mooga

Na današnji dan pre 78 godina, rođen je kreator prvog pravog sintisajzera na tržištu muzičkih instrumenata koji nije bio igračka. Google je u to ime lansirao prikladan doodle na kojem može da se svira, sve sa podešavanjem parametara…
Poigrajte se, pa istražite više o kreatoru ove epske sprave

Dr Robert Moog (1934-2005) bio je pionir elektronske muzike. Svetu je prineo prvi upotrebljiv sintisajzer sa klavijaturom: bilo je to 1964. godine na najvećem američkom sajmu elektronike.… Nastavite sa čitanjem >>