Годишњи од три дана (4): Тучково – Чачак

…некакав каменолом, шта ли је. Али више личи на некакву рафинерију, хм, шта ли ће то бити. Ма мора да овде праве креч. Е јесмо кречане кад нисмо одмах сконтали. А гле, са десне стране огроман паркинг, права камионџијска кафана. Дакле, десни жмигавац, кафа!
Пошто нам синоћ није било ништа од седења напољу, а сад смо се и мало боље обукли, заузимамо један сто на тераси. Ту је и аутобуска станица (табла и стреја), пише Тучково. Према Википедији, преполовило се село, некад је имало 300 становника.

e70_0010720160923_11_10_00

Кафа се сад зове домаћа. Доста смо је и звали турском, и то без везе – ем је нису Турци измислили, ем они више пију чај (што би ваљало проверити једном). Дубока, дно се не види, добра. Да ли је то та вода или тај ваздух, ал’ пријало је. Примећујемо да је још увек рано:

e70_0010920160923_11_10_00

јер орлови лете рано, аха, па да.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: вагони на фабрици станици

Ако је неком чудно да чује “фабрика станица”, то је зато што није одрастао довољно близу старе индустријске зоне у Зрењанину. Она је имала и своју железничку станицу, која се звала “Зрењанин фабрика”, и то званично.
У ствари, зове се још увек, него је индустријска зона покојна. Зато ова фотка не спада у ону врсту фото сафарија званог “тражимо Сталкера да нас проведе кроз Зону” (јер се никад не зна кад ће неки радник неког обезбеђења да запати Чворовићев синдром), него је требало да спада у кафанске.

eos_4209520160730_19_16_58

(велика)

Ово је призор тачно преко пута те кафане.

Фабрика станица је својевремено имала поприличан промет. Јутарњи возови су довозили бар половину радника за добар део два-три Комбината (и Серво Михаљ, и текстилну и металну индустрију којегде по крају). Пошто се део погона налазио иза пруге, изграђен је и пешачки мост преко колосека, јер је бивало и удеса – замор, пиће, магла, ноћ… Сад овуда прођу два-три воза дневно, раднички су одавно укинути (овде дође линк на “Радничка класа одлази у рај”, нема, побрисали злотвори), теретни нешто више ноћу него дању…… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: оџак ипо

Добро, видели смо Гимназију, видели пијацу, споменик на обали, до Шумарица ћемо касније, него ајде шта још има близу. Наравно, онај део историје кога се већ најмање сећамо.
Наиме, има (или нема ал као да има, или обратно) тзв. индустрија, коју је већ сад мало теже објаснити деци, да је то нешто што смо и ми умели да радимо а не само Кинези. Дакле, Зоћа нас је одвео преко реке до старе Тополивнице, касније Завода Црвена Застава.

eos_3260420140830_13_03_12q

(широка)

Јесте, вратио сам се својој дрози страсти ка синемаскрпу, напросто нисам одолео ширини призора. Не знам да ли овде има седамнаест или преко двадесет снимака, фоткалицу сам окренуо усправно, пазио на висину и збрљачио само једну ствар.… Nastavite sa čitanjem >>

Vek i dva pedlja kinematografije

Ako prihvatimo da istorija filma počinje 1895, kada braća Limijer prvi put javno prikazuju kratke filmove (a prvi među njima beše “Izlazak iz fabrike“), tada je upravo navršeno 120 godina kinematografije. Za to vreme, desilo se mnogo toga u svetu pokretnih slika.

Tim povodom, Francuz po imenu Joris Faucon Grimaud se potrudio, pa sklopio odličan kolaž scena iz poznatih filmova. Nema šta posebno da se priča: ovo je sedam minuta čistog uživanja. Bacite sliku preko celog ekrana, zavalite se i uživajte.

Alal vera, majstore!… Nastavite sa čitanjem >>

Pao sam i ne mogu da ustanem

Pre nego što se zaprepastite, samo jedna mala napomena: ovo nisu živi ljudi. Ovo su animirani objekti. Reč je o novom modulu za program Maya po imenu Miarmy, koji služi za unapređenu kinematiku masovnih scena.

Pa’j sad.… Nastavite sa čitanjem >>