Tag: jedna na dan

Ovo je bila igra na jednu kartu. Zamalo da ne uspem da uhvatim onako kako sam naumio.
Za ponedeljak uveče, bio je dogovoren susret sa jednom našom drugaricom, povremenom Kikinđankom, koja je trenutno u rodnoj varoši. Uobičajeno mesto za susret je jedna kafeterija u centru grada, prijatno mesto na kome ima 99 kafa, 88 čajeva i bar još 77 raznih drugih napitaka. Dogovorimo se tako, pa pri polasku ponesem fotoaparat: znam da Jasna voli da naruči moku, neko čudo od napitka koje me više podseća na porciju gulaša nego na napitak od kafe… Nastavite sa čitanjem >>

Znao sam šta ću fotografisati, ali nisam tačno znao šta ću dobiti. Ovog puta, faktor “iks” je bio dominantan. Pa dobro, desi se i to.
Ana i ja smo bili da pregledamo stan u Novom Sadu, da pripremimo teren za dalje čišćenje i uređenje prostora za nastupajuće studentske dane. Stan se nalazi na Limanu 4, na sedmom spratu, ima terase na dve strane i predstavlja mali raj za fotografisanje ulice.

No, nisam imao previše vremena da se bavim slikanjem; svetlo je bilo oštro, nisam imao kad da čekam bolje uglove, pa sam zamislio da će pomoći ako nagarim kontrast i zasićenje, pa… Nastavite sa čitanjem >>

Dan je ponekad toliko kratak da moraš da pomeriš ponešto za sutra.
Kada bi čovek sve mogao da postigne, možda bi mu bilo dosadno… Kako je onima kojima je dosadno, ponekad se pitam; je li to znak praznog ili privilegovanog načina života? Dilema.

Pre podne zaostali poslovi, i to samo oni koji imaju prioritet; popodne i rano veče na prvu rođendansku proslavu malog Roberta; drugi deo večeri konsultacije sa Marinkom. E, kad sam ga ispratio, tema konsultacije je postala predmet fotografisanja. A kad sam legao, mrtav umoran, shvatio sam da nisam poslao fotku dana. Pa ništa, i sutra je dan, pomislih…

Problem je… Nastavite sa čitanjem >>

Kako sam krenuo na put, znao sam šta će biti fotografija dana…
Odavno sam se kanio da skoknem do Zrenjanina, da se vidim sa prijateljima. To je danas najzad ispunjeno. Dan je bio pun k’o oko i tragovi nervoze su se javili po obodima mog raspoloženja; valjalo je da resetujem to stanje, jer za nervozu nema mesta.

Već u polasku, video sam spektakl na nebu: u jednom času, postojala su tri plana oblaka, u tri sive nijanse – od olovne do skoro bele. Sunce je u nekom času probilo prekrivku i onda je počelo ludovanje boja. Mislim da sam oborio rekord u… Nastavite sa čitanjem >>

Ovo je tema koju nisam ni dotakao do sada. A nije da nisam hteo… Ima instrumenata po kući…
Muzička familija, šta da vam pričam… Jedino što smo svi žrtvovali neko aktivno bavljenje zarad nekih drugih ciljeva. Šteta. Rado bih se vratio gitari, ali više ne živim načinom života koji bi mi obezbedio mir da opet prebiram po njoj.

Danas je Ana organizovala veliko spremanje u svojoj sobi: sutra joj dolazi majstor da lepi tapete, pa sklanja inventar. Kada je izvukla violinu ko zna odakle, primetio sam to. Nisam je video sa violinom u rukama godinama… Nisam ni hteo da je mučim na… Nastavite sa čitanjem >>

Prijatno veče u dobrom društvu, a usput i kadar iz cuga.
I opet nemam šta puno da pričam. Dobar deo dana proveden u radu, celo popodne i deo večeri van kuće. I najzad davno dogovoreni susret sa Nevenom, drugarom koga nisam video, uh, tek nekoliko decenija, a koga večeras nisam hteo da maltretiram za obećani intervju (mada smo mnogo pričali o fotografiji).

I tek usput, jedan point’n’shoot pristup fotki dana… Nastavite sa čitanjem >>