Čovek i njegove gitare

Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.… Nastavite sa čitanjem >>

Da malo provetrimo…

I am not frightened of dying. Any time will do…
Ne, pobogu, nema ovde nikog sa suicidalnim razmišljanjima (osim ponekad, kad Šef podvikne zahtevajući da se požuri sa nekim pisanjem, ali to je tek onako, figurativno). Ideja je u tome da od života možemo, smemo i umemo da zatražimo i malo više. To podrazumeva nameru da pohađamo i neka druga mesta, nimalo virtuelna, već sasvim konkretna. Poželeli smo da usput skinemo sa sebe teret obaveze, jer obaveza je teška čak i kad se odnosi na nešto što volimo da radimo.

Elem, pauza: počev od ovog časa, pa tamo negde… Nastavite sa čitanjem >>

Врати ми се у мислима

Италијане и Французе нисмо нешто варили. Много су шлагерашили, мало рокали… кад су Томажа Домицеља питали за протестну музику по Европи, рекао је “то је читава једна проституција постала откако су то почели да раде и Французи и Италијани”.
Још мање смо их варили јер од оног Сан Рема није могло да се чује ништа друго. Простор на тевеу и радију је био ограничен, па ако се нешто повећа нешто друго мора да се смањи. Тек месец-два након Сан Рема би почеле да се чешће појављују рокерске ствари на радију и мимо оних неколико сати што су их држали Никола и Никола.

И онда се мимо свих тих Ћелентана и Адамоа и Ђиљола и иних појави овај момак, уз Формулу три

Лучо Батисти је био, већ на прву лопту, звер из оба зоолошка врта. Пицнут и лицнут тачно за срцедрапатељску канцоњерску лигу, а опет са жестоким рокерским, скоро симфонијским аранжманом и гласом (мада… , и композицијама које су бар пет дана хода далеко од Сан Рема. На ову песму сам се залепио начисто и наслепо, апсолутно немајући појма о томе шта је то Лучо Батисти и да ли се маже на лебац или сипа у трактор.. све док нисам накупио хиљаду сати стажа на интернету, па се једном сетио да га потражим. Нашао сам га још на почившем Напстеру, док је још био, дакле поткрај прошлог века. Тј нашао сам музику, фактографија ми није падала на ум. Пуштао сам ово себи кад би ми се падало у севдах.… Nastavite sa čitanjem >>

Neka nova vrsta spotova

Neki domišljati momci su napravili animirani spot za neki pesmičuljak, tako da se emituje na 14 mobilnih sokoćala.

Sad, postoji tu taj mali problem što je pesmičuljak dosadan k’o smrt. Ali nemojte da budete sitničavi, nego i sami primenite jedno stotinu godina staro dostignuće tehnologije: potenciometar… Nastavite sa čitanjem >>

Prepoznajte stotinu kadrova iz filmova

Neko je bio vredan, pa napravio kompilaciju stotinu poznatih kadrova iz poznatih filmova u istoriji kinematografije (pretežno američkih, ali šta se tu može). Proverite koliko njih možete da prepoznate.… Nastavite sa čitanjem >>

Илија, комшија од пре

Мађарски језик има своје варијанте већине класичних имена. Зна се да Александру одговара Шандор (Sándor), Стевану Иштван (István), Виљему Вилмош (Vilmos), Андрији Ендре. Овог пута нас занима Илија, тј. Илеш (Illés).
У ствари не баш комшија (szomszéd) Илија, него бенд који се тако зове. Ово је накнадни снимак из 1973, мада је песма у ствари из 1966 а сам бенд је основан још педесетих, као гимназијски.

И премда су се комшије патиле са соцреализмом горе него ми, рокенрол је имао некакав пролаз код Партије, историчари ће се ваљда за нашег вакта сложити зашто. Док је с једне стране добијао у вр главе сат недељно на државној телевизији и можда два-три сата на радију, снимци су се правили, чували и ево их данас на јућубици.

Текст нисам баш пропратио, а и мој мађарски би требало подмазати. Но, рефрен сам ухватио – hova megyek му дође “куда идем” и баш је пригодан за те године кад је и обичан хитић, згодан за певуљење, ђуску и журке, био баш право место за егзистенцијалистичко самопропитивање, скроз у складу са временом.… Nastavite sa čitanjem >>

Hiperbola o…

Ipak, odlučujem da ne kažem na šta sam pomislio kad sam ovo video.
Zato, da pokušam iz drugog ugla.
Ko bi rekao da su žirafe toliko sklone preciznim sportovima?…

Znate kako: ja iskreno ne znam šta je to konzumirao scenarista ovog filma. No, šta god to bilo, ‘oću i ja malo… Nastavite sa čitanjem >>

R.I.P. John Lord

Danas je na neko bolje mesto otišao majstor od najboljeg Hammond zvuka u hard rocku. I da se razumemo, deco: ta muzika se zove hard rock, a ne heavy metal.
Jonathan Douglas Lord (1941-2012) će najpre ostati zapamćen kao klavijaturista, aktivni autor i najstabilniji član grupe Deep Purple. Uz činjenicu da je upravo on osnivač grupe, formalno se može reći da je bio nekakva vrsta vođe benda tek u prvim godinama njenog rada. Ali ako je pošteno reći baš nešto, Ritchie Blackmore duguje Lordu sve što je naučio o baroknoj muzici i načinima da se taj stil uklopi u zvuk jedne od najomiljenijih prangija koje je rock’n’roll ikada imao.… Nastavite sa čitanjem >>

(Vrlo) kratka istorija rock’n’rolla

Lik mrtav ‘ladan izvede potpuri stotinu poznatih fraza, složeno hronološki kroz šezdeset godina rock’n’rolla. Neka vam ne bude mrsko da čujete; ako svirate gitaru, imate dovoljno pogleda da i sami skinete poneku frazu.

Kompletan spisak svih referenciranih numera možete videti u tekstu ispod klipa na matičnoj strani na Jutjubu… Nastavite sa čitanjem >>