Једна од пре: спреда Црвенкапа, страга политичка ливерпулска

ко ће да се пење на други спрат за два мала пива

ко ће да се пење на други спрат за два мала пива Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: у по бела дана

Негде у време кад је ово снимљено сам био прешао на Светлокомору и одушевио се како могу да подесим боју, да бирам који ће извор светла да буде проглашен за бео. Играо сам се тим доста дуго. Сад је то већ рутина.
Овде сам добио резултат који нисам очекивао. Изгледа као да је снимљено у по бела дана, са сунцем у потиљак.

eos_1052620120523_22_46_08
(велика)

А није.… Nastavite sa čitanjem >>

Ој, кафано: кисела у Крагујевцу

Током оног свраћања код колеге самураја Зоће, засели смо два-три пута за кафански сто, међутим од свих тих фотки… ова.
Јесте да се на њој не види нико, не види се ни Крагујевац, ни стара гимназија у позадини, ни она успијуша што је седела иза Зоћиних леђа, али можда баш зато. Јер, управо овако је то било.

Ту је у ствари све. Кисела, еспресо, две несуље, пепељуга и пиксла са кесицама. Сав кафићки инвентар је на броју.

Крај августа, још није толико врућина као што ће бити само сат-два касније, седимо пред кафићем на тргу, штогод смо у хладовини од сунцобрана, ћаскамо о којечему. Отприлике овако замишљам годишњи одмор.… Nastavite sa čitanjem >>

Ој, кафано: комшијин шанк

Мада у начелу не идем на места која се зову на енглеском, за комшију сам учинио изузетак, јер му се место зове “Гринфилд”, по нашој месној заједници “Зелено Поље”, што није ни тако лош штос. И што има лашко чрно.
Лашко чрно смо пили укупно једном пре тога, кад смо оно 1976. из Врсара скокнули до Трста. Одвезао нас другар до Копра, ми се бавили пазаром и шетњом цео дан, и увече успели некако да побркамо часовне зоне и стигли да у Копру видимо спремачицу како затвара станицу, отишао последњи аутобус. Стопирање до Врсара би било подугачка прича за себе, али успут смо, онако гладни и жедни, поред пумпе у Порторожу изручили по криглу тог лашког чрног… што смо запамтили.

И онда се испостави да комшија, јелда, има баш то. Овде.

20131004_20_09_24 springfildov šank

Овај шанк ме се баш дојмио. Вели газда да га је уређење добро коштало, ал’ исплатило се. Јесте да је амбијент само део разлога зашто често понесем фоткалицу (други део је што има дечију играоницу па често водимо унучиће кад су ту), али да је добар, добар је. Кад погледам шта сам све снимио код њега за ових ни двадесет месеци откако је отворио, нашао бих бар петнаест фотки које би биле за овде.… Nastavite sa čitanjem >>

Ој, кафано: Дангуба

Некако нам се усталио обичај пивског петка. Те 2013. смо решили да пивчуга из киоска (углавном Старопрамен или шта се већ нађе да је боље) није то, него кренули у град, да мало мрднемо из куће.
Зрењанински главни сокак, као и у скоро сваком граду по Србији (а рекао бих и по добром делу централне Европе) је претворен у пешачку зону, у више корака. Прво је седамдесетих био затворен за саобраћај увече, од 17:00 до 24:00. Онда су набачене некакве жардињере преко коловоза, па је саобраћај истински онемогућен. Онда су се кафићи из суседних улица некако размножили по главној. Има већ скоро десет година откако је све поплочано од зида до зида, па је напокон и равно, а кафићких столова нема само на местима где је фасада склона паду, па је ограђено да неко не страда.

Избегавам места која се зову на енглеском. Зачудо, међу кафићима на главном шору их изгледа ни нема, но овај се зове баш пригодно: “Дангуба”.

20130622_21_51_36 danguba

(велика)

Прво изненађење је био избор пива. На табли поред столова је кредом писало “Бадвајзер”, што нам је келнер и препоручио. Шта, тај амерички пишвасер? А, не, не, каже келнер, ово је чешко.… Nastavite sa čitanjem >>

Ој, кафано: Трамвај 2

Након оног Пожаревца од пре неки дан (а у времену у ком се одиграва радња, сутрадан) стигосмо у Ниш. Тамо смо се срели са Шефом и Владаном и још неком братијом, провели пар дана и били у доста кафана. Ред је, на летовању смо.
Но, од можда три фотогеничне кафане (од којих је укупно једна задржала штимунг градске кафане од пре сто година, али сам био навалио на оно на столу а мање на фоткање) нисам за овде одабрао ниједну. Данас, један кафић.

20120817_21_42_00_194 niš tramvaj

Јесте да се зове скроз неоригинално “Трамвај” али је све остало скроз оригинално. Ово је подсетник да је Ниш некад био индустријски град са својим градским трамвајем (а имали смо индустрију и другде), који је склоњен… пише тамо на зидовима, на местима где би били прозори, и кад и како. Не сећам се да ли пише и зашто, али вероватно је неко сместио Зеки Роџеру. На ту тему, могли би да се братиме са Сан Франциском.… Nastavite sa čitanjem >>