Две од пре: насумица 1972

Шта ми је важније, да ми се цела серија зове баш баш исто, или да наслов буде тачан? Ипак ово друго, па нек се и затури, нисам формалиста.
А опет, зашто две? Зато што су снимљене истом техником, коју сам већ једном био приказао (фотка више не може да се види, појео је минус), значи комбинацијом жи(в)чаног окидача и клупског блица у кадру, уз довољно дугу експозицију. И статив, исто клупски, јер потрајаће још две године док дођем до свог блица и скоро тридесет до статива.


Не дам линак на велике, ово је технички лоше, јер сам ту тек учио зашто температура развијача треба да буде 18-20 степени. Ово је било штогод хладније, негатив је испао танак. А има и других мана.… Nastavite sa čitanjem >>

Letnja, malo pre vremena

From the park I hear rhythms
Marley’s hot on the box
Tonight there will be a party
On the corner at the end of the block
Ako sam ikad mogao da poistovetim neki ritam sa nekim godišnjim dobom, onda je to bilo stavljanje rege muzike u kontekst vrelog leta. Istina, još uvek nije jul, ali ovaj april je bio najtopliji otkad se meri temperatura, nekoliko prethodnih dana u mojoj ravnici je nosilo ugođaj teškog letnjeg vazduha kao da je već došlo vreme žetve, a meni se nekako danas sluša ova pesma.

Uostalom, danas je 68. rođendan Stevieja Wondera i to je već sasvim dovoljan razlog da slušamo bilo koji od stotinu njegovih superhitova.

A to što se za Dan bezbednosti niko nije setio Ilije Čvorovića, stvarno nije naša krivica.… Nastavite sa čitanjem >>

Историја екраноспаситеља (1)

Ретко ми се дешава да овако не знам одакле да почнем, јер могу да почнем са десет места и опет стигнем куд сам наумио. У недостатку јачег стваралачког поступка, дакле, опет класична хронологија. Од почетка. Осим што начело истовремености мало кеца ту хронологију у лево око, а почетака има колико ти душа иште.
Један од могућих почетака би био “опанчари иду боси”, односно она урбанизована легенда да нико није Цезар у свом селу, да су лекари најболеснији људи, да код електричара стално искаче осигурач… и да програмери највише кукају на софтвер. Ово би могла да буде контра томе, нешто као кад столар после разних витрина и фотеља направи себи хоклицу. Програмер пише нешто за себе, ех.

ssavior_skajpДакле, хронологија. Ћерка хтела да се венчају на плажи, а пошто је било бар 4-5 добрих фоткалица и један видео професионалац, фотки је било у изобиљу. И онда, ћаскајући са ћерком преко скајпа, приметим у позадини да је зет поставио да му се те фотке врте, да се смењују на сваких пет секунди, што је и иначе стандард. Ал’ није пустио то из неког посебног програма, него има такав скрин сејвер. Хм, а што немам ја? Па зато што то иде уз Виндоуз 7 а ја терам нешто друго. Хммм…… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: бакар

Кад ми дођу мајстори за нешто, волим да се врзмам око њих са фоткалицом. Под један, осећају се некако важнији и ваљда боље пазе шта раде. Под два, знам кад је шта било. Под три, нисам никуд морао да идем, промена видика се догађа на познатом терену.
Као и сваки овдашњи домаћин, имам бар три система за грејање, злу је већ затребало. Сад је ово безобразно скупо, сад оно, а умеле су да се задесе и несташице. Зато под обавезно, и нешто на чврсто гориво.

Ово сад је био већ ваљда шести ремонт система. Да видимо – кренуо са струјом, па накнадно укључио и котао на угаљ, па додао плински бојлер, па заменио онај електрични – е, не, пети ремонт: процурио онај на угаљ, што може да се завари, али ако је труо на једном месту, колико таквих места има? Дакле, мењај, изгурао је већ двадесетак година.

e70_01176~20161112_12_45_44

(велика)

Једна лепа ствар, са фотографске стране, је што се постепено избацују оне гвоздене цеви и замењују где пластиком где бакром. Што мнооого боље изгледа.… Nastavite sa čitanjem >>

Једна од пре: ће д’изађем на телевизор, а?

Сваки програмер је кад тад натрчао на муштерију која је имала генијалну идеју за додатак на апликацију, само да седнемо да то направимо, то свима треба, то ће да буде бум на тржишту, само ми то направи па да видиш, има да нас вуку за рукав, паре ће да пљуште. Очекивања од тога су ишла између “па да делимо паре”, преко “ово нема смисла да ми наплатиш, идеја је моја а ти ћеш то после наплатити другима” па до “подразумева се да је за мене цела апликација фрај, па ортаци смо”.

Е, да, како мали Перица то замишља.
То се обично завршавало тако да је додатак био написан, наплаћен слабо или никако, и после ником другом није требало. Али то није тема. Тема су моји мајстори.

eos_2600720130823_13_46_24

Дође тако да се сређује којешта по кући, довршавају недовршени простори, дај сад док се има, после ко зна кад ћемо и како ћемо… и тако проз кућу продефилује неколико гарнитура мајстора. А пошто сам одавно кречана, фоткам редовно док раде. Ем тако фоткалица уместо мене памти кад је шта било, ем добро дође да се после ен година врати филм и тачно зна куд иде она цев или онај кабл.… Nastavite sa čitanjem >>