Једна од пре: тко лети, вриједи

Јер беше писано да…

4.6 Начело истовремености

(извадак из поговора двадесет првом издању)

На Ајтхату за пренос порука користе начело истовремености, за које се испоставило (кад је остатак свемира успео да га схвати… колико толико) да је истовремено и последица начела последичности, и обратно (тј одбацује се питање шта је чему последица), а да начело истовремености кад се примени на претходни став, даје последицу (упоредни догађај) да је оно само (тј начело истовремености) истовремено (са) начело(м) последичност(и).
Јасно је да је број особа у Савезу које схватају суштину свега овога, недовољан да би било које боље свратиште пристало да им изда главну дворану за годишњи скуп. Они се увек сaстају у мањој, а истовремено у великој њихови помоћници забављају, боље речено збуњују, новинаре, а преко њих и васколику публику диљем Савеза. Нико ништа не схвата, али то ради (“ради чак и кад не верујеш у њега”).
Зато се не чудим да се оно са птицама појавило оног дана кад ми је екраноспаситељ нанео ово, да ме подсети.