Zapravo, sve je u redu

You thought it was a joke
And so you laughed
You laughed when I said
That losing you would make me flip my lid
U zemlji u kojoj se za kulise za rijaliti daje više nego za školstvo i zdravstvo zajedno, a pritom nema nikog da sabere milion negodujućih glasova u jedan veliki glas, neumitno je da pomislite ko je u pravu, a koga zabole patka, šta je merilo obrazovanja, a šta merilo zdravlja.

Kvaka 22: morate tvrditi da ste ludi da biste dokazali da ste normalni. Ali ako ste normalni, onda se ne možete pozivati na ludilo.… Nastavite sa čitanjem >>

Džentrifikacija

Standing on corner, spending my time
Out of a job, not earning a dime
Lady steps up, says I suppose
You’re a stylish young man by the looks of your clothes
Prošlog vikenda, stigne mi novi album Rya Coodera u paketiću od tetke iz Kalinjingrada. A stari majstor odavno više ne objavljuje albume ako baš nema šta da kaže, odavno je dokazao ko je, šta je i šta ume svakome ko je spreman da malo uključi onu sivu masu između ušiju. Čovek, prosto, uživa u životu i šalje poruke ne pritiskajući nikoga da te poruke čuje ako mu se neće. Zato svaki novi Cooderov album predstavlja događaj vredan pažnje i vremena. Naročito volim kako on svoje albume uvek pakuje meraklijski, bez pustog tovarenja velike količine sadržaja, onako kako se to radilo nekad, u vreme kad je vinil bio dominantni medij za objavljivanje muzike.

I tako, pustim album u pozadini dok sam sređivao neke fotke. Jednog časa, čujem kako Cooder pominje Google. WTF? Pogledam, numera se zove “Gentrification“. Za deset sekundi pronađem tekst na netu. I zaista, tamo se tek sa malo paraboličnih figura pominje glavni problem džentrifikacije – to je ono kad korporacije prodru u siromašnu četvrt, naprave hipstersko mesto, a onako usput upetostruče cenu stanarima.

I setim se kako je to aktuelni trend u Evropi, kako Google značajan deo svojih operacija seli u Evropu, kako cela EU gleda u Berlin, jer ono kako oni budu rešili problem džentrifikacije u delu grada poznatom pod imenom Kreutzberg, tako će i svi ostali…… Nastavite sa čitanjem >>

Pet godina, pet vekova, večnost

Čitam baš jutros uz kaficu: Bill Gates je ljubazno odbio ponudu Donalda Trumpa da zauzme prestižno mesto savetnika predsednika SAD za nauku. Reči koje je ujka Bili upotrebio prilikom odbijanja su diplomatske, sročene manirom čoveka koji nije slučajno postao prvi pojedinac sa realno stečenim bogatstvom koje je prešišalo sto milijardi dolara: “Mislim da ta dužnost ne bi predstavljala optimalno korišćenje mog vremena.”

Iza zavese ovog eufemizma se nalazi podatak da je tokom dva susreta Trump oba puta zahtevao od Gatesa da mu ovaj potanko objasni kako to da virus HIV i virus HPV nisu jedno isto. Takođe, pažljivi hroničari su zabeležili kako je Trump u obe prilike koristio ne baš diplomatski rečnik da opiše svoju fascinaciju fizičkim izgledom ćerke Billa Gatesa, koja ima 22 godine i mogla bi unuka da mu bude.

Nema nam spasa.… Nastavite sa čitanjem >>

Lyndon Johnson je rekao naciji

Lyndon B. Johnson je bio potpredsednik SAD početkom šezdesetih, a postao je predsednik nakon ubistva Johna Kennedyja 1963. godine. Naredne godine pobedio je na izborima za predsednika SAD, a ostao je na čelu države sve do 1969. godine.

Njegov mandat obeležile su brojne kontraverze o kojima se i danas raspravlja, u zavisnosti od političkih stajališta brojnih autora tekstova i knjiga.… Nastavite sa čitanjem >>

Idemo u rat

Početkom devedesetih, u vreme sankcija i astronomske inflacije kojih se nerado sećamo, malo ko od nas je i razmišljao o muzici. Te godine su mi uglavnom služile da nanovo pretresam svoju diskoteku, a noviteti su se dobijali na kašičicu. U trenutku kada se Čeda Fancy pohvalio na mreži da je u posedu dva albuma grupe Manic Street Preachers, nisam mnogo oklevao – uskoro mi je poslao kasetu koja se par godina potom non-stop vrtela u kući.

Planula je ljubav još na prvo slušanje.… Nastavite sa čitanjem >>

Srećković

Američka vojska, normalno, ima i orkestre. No, draže joj je da koristi “instrumente” kojima je vičnija, pa se slobodno može reći da se ovaj ogromni bend nalazi na svetskoj turneji već nekoliko desetina godina. Mogli bismo toj turneji da damo i prigodno ime. Recimo, Democracy World Tour, a lista zvaničnih i nezvaničkih gostovanja je povelika – počelo je 1950. godine u Koreji, nastavila se u Gvatemali, Indoneziji i Kubi, a u novije vreme svakodnevno pratimo šta se dešava u Iraku, Libiji ili Siriji.



Svraćali su i do nas 1999. godine, ali je bolje to da ne pominjem.… Nastavite sa čitanjem >>