Tag: prevodi

Poznatiji kao problem tri tela, ovaj grupnjak (ménage à trois) vodi velikom broju putanja za čije praćenje je obično neophodan kompjuter.
U skoro svim sportovima sa loptama, lopte sa vremena na vreme postaju projektili. Ako igrate bejzbol, kriket, američki fudbal, jai alai, fudbal, tenis ili vaterpolo, lopta se baca, mlati ili udara i tada nakratko ostaje u vazduhu pre nego što se vrati za Zemlju.

Otpor vazduha utiče na putanju svih ovih lopti, ali šta god da ih pokrene ili gde bi trebalo da slete, njihove osnovne putanje su opisne jednostavnom jednačinom koju možemo naći u Njutnovoj Principiji, osnovnoj knjizi o kretanju i gravitaciji iz 1687. godine. Nekoliko godina kasnije Njutn je svoja otkrića, čitaocima koji su znali latinski, opisao u knjizi Sistem sveta, koja uključuje opis onoga što bi se desilo kada biste bacali kamenje sve većim i većim brzinama. Njutn je prvo primetio očigledno: kamenje bi udaralo u tlo sve dalje i dalje od početne tačke i na kraju bi sletelo izvan horizonta. On dalje objašljava da ako bi brzina bila dovoljno velika, kamen bi putovao duž celog Zemljih obima, nikada ne bi udario u zemlju, a na kraju bi vas zveknuo u potiljak. Ako bi ste se malo pre toga pomerili, objekat bi nastavio unedogled putanjom koju obično nazivamo orbita. Ne može se postati više projektil od ovoga.

Dok prirodna selekcija usmerava Darvinovu evoluciju, rast ljudske kulture je uglavnom lamarkijanski, gde nove generacije ljudi nasleđuju stečena otkrića prošlih generacija, dozvoljavajući time da se uvid u kosmos bezgranično nagomilava.
Uspeh poznatih zakona fizike u tumačenju sveta oko nas je uporno rađao sigurnost i šepureći stav prema stanju ljudskog znanja, posebno kada su rupe u našem poznavanju objekata i pojava izgledale male i nebitne. Nobelovi laureati i ostali uvaženi naučnici nisu imuni na ovakav stav i u nekim slučajevima su davali posebno sramotne objave o kraju nauke.

Slavna objava kraja nauke stigla je 1894. godine tokom govora budućeg nobelovca Alberta A. Majkelsona (Albert A. Michelson), prilikom otvaranja Fizičke laboratorije Rijerson (Ryerson Physics Lab) na univerzitetu u Čikagu.
Važniji osnovni zakoni i činjenice fizike su otkriveni i sada su tako čvrsto ustanovljeni da je mogućnost njihove zamene zbog novih otkrića izuzetno mala … Buduća otkrića se moraju tražiti u šestim decimalama.… Nastavite sa čitanjem >>

Univerzalnost zakona fizike nam govori da ako sletimo na drugu planetu sa uspešnom vanzemaljskom civilizacijom, njih će pokretati isti zakoni fizike koje smo mi otkrili i proveravali na Zemlji – čak i ako vanzemaljci budu baštinili različita socijalna i politička uverenja.
Pre no što je Isak Njutn napisao univerzalni zakon gravitacije, postojalo je malo razloga za pretpostavku da su zakoni fizike na Zemlji isti kao i bilo gde drugde u svemiru. Zemaljske su se stvari događale na Zemlji, a nebeske na nebu. Zaista, po mišljenju mnogih tadašnjih učenjaka, nebesa behu nepojamna našim krhkim, smrtnim umovima. Kada je Njutn probio ovu filozofsku barijeru čineći sva kretanja shvatljivim i predvodljivim, neki su ga teolozi kritikovali kako nije je ostavio baš ništa što bi Kreator mogao da čini. Njutn je otkrio da sila gravitacije koja vuče zrele jabuke sa njihovih grana takođe vodi bačene objekte po njihovim zakrivljenim putanjama i usmerava Mesec po njegovoj orbiti oko Zemlje. Njutnov zakon gravitacije takođe vodi planete, asteroide i komete po njihovim orbitama oko Sunca i drži stotine milijardi zvezda u orbiti unutar našeg Mlečnog puta.

Džon Heršel, engleski astronom iz devetnaestog veka, izmislio je fotografiju u boji. Uprkos čestoj konfuziji i povremenom oduševljenju javnosti, astrofizičari su od tada petljali sa tim procesom – i nastaviće to da rade zauvek.
Tek je poneki objekat na Zemljinom noćnom nebu dovoljno svetao da pokrene na-boju-osetljive čepiće mrežnjače našeg oka. To može crvena planeta Mars. Kao i plavi superdžin Rigel (Orionovo desno koleno) i crveni superdžin Betelgez (Orionov levi pazuh). No, pored ovih izuzetaka, izbor je mršav. Za nepotpomognuto oko svemir je tamno i sivo mesto. I tek kada u njega usmerimo velike teleskope, svemir pokazuje svoje stvarne boje.

Sjajni objekti, kakve su zvezde, pojavljuju se u tri osnovne boje: crvena, bela i plava – što je kosmička činjenica koja bi zadovoljila osnivače SAD. Međuzvezdani oblaci gasa mogu biti praktično bilo koje boje, u zavisnosti od prisutnih hemijskih elemenata i u zavisnosti kako ih fotografišete, dok boja zvezde direktno prati temperaturu njene površine. Hladne zvezde su crvene. Mlake zvezde su bele. Vruće zvezde su plave. Veoma vruće zvezde su i dalje plave. Šta je sa veoma, veoma vrućim mestima, kakvo je centar Sunca sa svojih 15 miliona Kelvina? Plavo. Za astrofizičara, u slučajevima crveno-vrele hrane i crveno-vrelih ljubavnika ima prostora za unapređenje. Toliko je prosto.

Ali, da li je?

U ova naša moderna vremena, širok spektar visokih tehnologija i pametnog razmišljanja upravlja kosmičkim otkrićima. Ali pretpostavimo da nemate tehnologiju. Pretpostavimo da je štap sve što imate u laboratoriji. Šta možete da naučite?
Strpljenjem i pažljivim merenjem, vi i vaš štap možete sakupiti neverovatnu količinu informacija o našem mestu u svemiru. Materijal štapa nije bitan. Kao što nije ni njegova dužina. Niti boja. Jedino mora da bude prav.

Manje smeran od Ptolomeja, Alfonso je jednom primetio: Da sam ja bio prisutan tokom stvaranja, imao bih par zgodnih saveta za bolje uređenje svemira.
Na skoro svakom javnom predavanju koje održim na univerzitetu, pokušavam da na kraju odvojim odgovarajuće vreme za pitanja. Niz tema je predvidljiv. Prvo idu pitanja direktno vezana za predavanje. Zatim se pomeraju ka astronomskim seksi temama, kakve su crne rupe, kvazari i veliki prasak. Ako imam dovoljno vremena da odgovorima na sva pitanja, i ako se razgovor vodi u Americi, tema konačno dotiče boga. Tipična pitanja uključuju: Da li naučnici veruju u boga? Da li vi verujete u boga? Da li su vas astrofizička istraživanja učinila više ili manje religioznim?

Svemir je oduvek postojao biva neprihvaćeno kao opravdani odgovor na pitanje Šta je postojalo pre početka? Ali za mnoge religiozne ljude, odgovor Bog je oduvek postojao jeste i očigledan i prijatan odgovor na pitanje Šta je postojalo pre Boga?
Fizika opisuje ponašanje materije, energije, prostora i vremena, kao i njihove međusobne odnose u svemiru. Na osnovu činjenica koje su naučnici uspeli da odrede, sve biološke i hemijske pojave se upravljaju onime što ove četiri karakteristike kosmičke drame međusobno čine. Stoga sve suštinsko i nama Zemljanima poznato počinje zakonima fizike.

U praktično svakoj oblasti naučnog istraživanja, ali posebno u fizici, granica otkrića živi u ekstremima merenja. Na ekstremima materije, kakav je komšiluk crne rupe, nalazimo gravitaciju koja žestoko savija okružujući prostorvremenski kontinuum. Na ekstremima energije, trpite termonuklearnu fuziju u deset miliona stepeni vrelim jezgrima sunaca. A u svakom zamislivom ekstremu, imate zastrašujuće vrele, zastrašujuće guste uslove koji su preovlađivali tokom prvi par trenutaka svemira.